Нова Варош никада у својој историји није имала жену председника или заменика председника општине, а и готово све друге политичке функције резервисане су за њихове мушке колеге.
У актуелном сазиву Скупштине општине тренутно има 11 жена од укупно 27 одборника, што јесте у складу са законском регулативом, али је, ипак, минимум када је у питању њихова заступљеност на изборним листама које су „прошле“ у локални парламент. Досадашња пракса и искуство кажу да жене генерално немају значајнији утицај на локалну политику. А тамо где се женски глас не чује никако је Општинског веће, у коме су свих пет чланова - мушкарци.
Припаднице нежнијег пола су директорке Дома културе, Библиотеке, Предшколске установе, Центра за социјални рад, у Средњој и све три сеоске основне школе, а од недавно и у Комуналном предузећу. За ове руководеће позиције мушкарци, већ по традицији, и нису нешто нарочито заинтересовани. Примамљивије су им, рецимо, функције руководилаца у енергетском сектору, привреди, грађевини, туризму, спорту... Највећим делом тамо где су паре и суштинска моћ.
Задовољена законска квота- Скупштина општине Нова Варош (Фото: Ж. Дулановић)
Светао пример за припаднице женске популације је банкарски сектор. У све три банке колико их тренутно има у Новој Вароши, сви руководиоци су жене. И овдашња Шумска управа за свог шефа има жену - први пут у новијој историји овог јавног предузећа.
Ситуација по питању заступљености жена у локалним органима управљања или одлучивања посебно је разочаравајућа када је реч о месним заједницама. У њих 13 колико их је било на територији општине, међу 112 чланова савета, свега су неколико жене. Само једна жена је на челу општинског одбора политичке партије, од укупно петнаестак колико их мање или више активно делује на политичкој сцени Нове Вароши.
Када су женске организације у питању, у златарском крају је „подбацио“ и цивилни сектор. За разлику од комшијских општина и многих других средина, у Новој Вароши нема ниједно удружење које се примарно бави питањима родне равноправности .Тако да су ове теме и бројни проблеми везани за остваривање женских права „испод радара“ и цивилног сектора.
-Остваривање родне равноправности у пракси је тежак и дуг процес у којем сви заједно морамо бити максимално ангажовани. И Савет за родну равноправност као општинско тело, и друге институције и цивилни сектор – каже за портал Varoške.net Јелена Лековић, председница Савета за родну равноправност општине Нова Варош.
-Али, и ми жене као појединци морамо бити храбрије и одлучније, да покажемо више иницијативе, да намећемо своје идеје и да се не бојимо да уђемо у политичку „арену“ јер више жена у политици мењају политике на многим пољима.Одрећи се без „борбе“ огромних капацитета које жене могу да пруже је недопустива ствар. Ми желимо и можемо да активно учествујемо у развоју и локалне заједнице и државе, а то нам право нико не може одузети, само се за њега морамо изборити- додаје Лековић.
Жене су носиоци тек 450 од 2.000 регистрованих пољопривредних газдинстава (Фото: Ж. Дулановић)
У пракси то, ипак, не иде лако. Жене у златарском крају су још увек недовољно друштвено ангажоване, посебно у политици, у сфери где се доносе одлуке. Разлог нису само њена традиционално укорењена улога пре свега мајке и супруге, стигма, предрасуде и неразумевање породице и окружења, већ и недостатак амбиције и самопоуздања, зашта саме сносе одговорност.
-Женама је наравно потребна подршка читаве заједнице, али и женска солидарност и чвршћа воља да судбину узму у своје руке и бар покушају да се изборе за свој бољи положај у друштву – напомињу у локалном Савету за родну равноиправност.
Неповољна ситуације је и у области пољопривреде где су жене носиоци тек око 450 од укупно 2.500 регистованих пољопривредних газдинстава, и то са већином само фиктивно због већег износа државних и општинских субвенција. Илустративан је податак да су жене у истим домаћинствима у 65 одсто случајева најангажованији чланови породице у обављању свакодневних активности и послова на својим имањима, али и да већином нису ни динара плаћене за најтеже физичке послове које обављају.
Иначе, према истраживању које је пре пар година на територији нововарошке општине спровео тадашњи Савет за родну равноправност, жене запослене у јавном сектору доминирају у секторима образовања, културе, здравства, у општинској администрацији, тамо где су зараде најниже, а, како су показали резултати истраживања, тек четвртина их је радно ангажована у републичким јавним предузећима и установама у којима су плате изнад републичког просека. Подаци говоре и да су угрожене и Нововарошанке у приватном сектору односно услужним делатностима, као и у медијима, где је за већину њих плата изнад минималца „мисаона именица“.
* * *
Текст је део пројекта „Једнако важни – родна равноправност у пракси“ који је суфинансиран из буџета Министрства информисања и телекомуникација Републике Србије (Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства)
Коментари