Има ли шта лепше од дана проведеног у лежању изнад таласа који се ломе о обалу, док се у њима огледају планински врхови, обрасли густом шумом. Тишину ремети само цвркут птица и по неки чамац који носи риболовце.
Мотив је као са разгледница из далеких, егзотичних крајева, а у ствари сликано је ту код нас, на Златарском језеру. И овде је боја воде нестварна, само што лежаљке за одмор нису између палми већ између бреза које израњају из воде, док је плажа зелена планинска трава.
Предео нестварне лепоте (Фотси: Иван Стојић- Кинез)
Баш у томе и лежи чар овог места, а пропланака нестварне лепоте на Златарском језеру је на стотине . Фотографија је настала спонтано, у јулско предвечерије, на Кућиштима у Дебељи, наспрам Брајковице. Аутор фотографије је Иван Стојић- Кинез, заљубљених у Златарско језеро и његове лепоте.
Златарско језеро је највеће од три језера у кањону Увца, и прави драгуљ природе, што сведоче и ове фотографије. Не зна се када је лепше, у рано јутро док се изнад воде подиже магла, или пред залазак сунца, када се планински пејзаж обоји златним нијансама. Зато га многи и сматрају једним од најлепших места за одмор и фотографисање у западној Србији.
Уживајте!
Коментари