Мада је добио примамљиву понуду да и у наредне четири године игра рукомет на Фарским острвима, Миленко Јелић размишља о повратку у завичај, да у Дебељи помогне на имању родитељима, Стевану и Љубици, и да у "Златару", где је почео, приведе крају спортску каријеру. А након што окачи патике о клин можда се и врати тамо, да у сред северног Атлантика, 3.500 километара далеко од Србије, у миру и благостању дочека старост.
-Што да не. Фарска острва су моја друга кућа. Знам да сам ту увек добродошао. Искрено, прија ми њихов начин живота- каже.
Рукомет почео да игра у Златару- Миленко Јелић
На Фарским острвима која територијално припадају Краљевини Данској, и имају око 50.000 становника (као једно Ужице), рукомет је у експанзији, и уз фудбал и одбојку је најпопуларнији спорт. Домаћа Суперлига броји чак осам клубова, а Миленко је чувар мреже у екипи КИФ, из предграђа главног града Торсауна.
-Ове сезоне смо подмладили екипу, тренутно смо четврти на табели и у полуфиналу купа. Рукомет је на Фарским острвима спорт број један, а њихова репрезентација последњих година прави невероватне резултате и у мушкој и у женској конкуренцији. Играју са пуно трчања и напада као и Данска, из које долази већина тренера- каже за „Варошке новине“ Миленко Јелић (34).
На Фарским острвима рукомет је спорт број један
Јелић је пре четири године дошао на Фарска острва, и каже да се ни у једном тренутку није покајао због своје одлуке. У децембру му истиче уговор, али је већ добио примамљиву понуду да остане, и овде настави каријеру. У последње две сезоне био је званично најбољи голман лиге, и два пута у иделаном тиму.
-Добио сам нови уговор, али још увек нисам донео коначну одлуку, мада овде имам идеалне услове. Прихватили су ме од првог дана, цене ме, и поштују мој труд и рад. Тренутно сам једини странац и најстарији играч у клубу, млади играчи ме слушај, а ја се трудим да им будем што бољи спортски узор. Имам велико играчко искуствo, у спорту сам већ две деценије, па радим и са голманима. Све је како се пожелети може, али ме уби носталгија - каже Јелић.
У две сезоне најбоље голман лиге
Спорт је на Фарским острвима веома популаран и код деце и код одраслих, а клубови добро функционишу захваљујући подршци приватних спонзора, већином су то фабрике, и делом локалне заједнице. Занимљиво је да готово нико ко тренира не живи искључиво од спорта, и да сви поред оног у клубу имају по још један посао „са стране“. Тако и Меленко.
-При потписивању уговора предочили сми да могу додатно да зарадим, уколико будем упоредо тренирао и радио. И наравно, одмах сам пристао. Пре свега како би себи испунио време, више се дружио са мештанима и научио језик. Клуб ми је нашао посао на једном хранилишту где у океану узгајамо лососе. Посао је лаган, и презадовољан сам- каже Јелић.
Фарска острва- земља нестварних пејзажа
Миленко је рукомет почео да тренира у Златару још као основац, далеке 2006, и након само годину дана је дебитовао за први тим. Био је стандардни чувар мреже клуба који игра у Супер Б лиги, али након девет успешних сезона напушта Нову Варош и одлази у печалбу. На позив Љубомира Обрадовића, тадашњег селектора женске репрезенатције, 2016. стаје на гол супрелигаша Врања, а већ наредне одлази у Босну и Херцеговину, најпре у Горажде, па у Слободу из Тузле и на крају у Коњух из Живинца. Након две сезоне на голу Коњуха, враћа се у Србију, у Југовић из Каћа.
- У лето 2022, након годину дана проведених у Југовићу, одлучио сам да идем у иностранство. Добио сам више понуда из Израела и Грчке, и једну са Фарских острва, која ми је одмах привукла пажњу. Није ми дуго требало да преломим, и да за нову средину одаберем земљу и клуб о којима сам до тада мало шта знао. Али ето, богу хвала, ту сам већ четири године, и сматрам да сам тада направио прави избор- каже Јелић.
Игра рукомет и гаји лососе на рибњаку усред океана
А о Фарским острвима, у Србији тек нешто више знају они који помно прате међународни спорт, али ни они много. Фарска острва чини 18 већих или мањих острва од којих свега једно није насељено. Острва су стрма и на њима кажу не расте ни једно дрво, а на пространим зеленим пашљацима пасе преко 80.000 оваца (има их више него становника), због чега се у преводу и зову Овчја острва.
Фарска острва уживају широку аутономију у оквиру Краљевине Данске, и административно су подељена на 34 општине са око 120 насељених места. Сва насеља на једном острву повезана су асфалтним путевима, а острва брзим трајектима, мостовима и са чак 20 подводних тунела са кружним током на раскрсницама. Незапосленост је сведена готово на нулу, а главне привредне гране су риболов и сточарство. Међутим, и поред благостања, ретко се ко од младих након завршеног факултета враћа на острво, остају у Данској или бирају друге земље Европске уније.
-Највећа мана је клима, која се доста разликује од наше. Честе су кише, а магла, сунце и облаци се смењују брже него што стигнете да промените јакну. Али и на то се брзо навикне, када све друге функционише беспрекорно. Живи се буквално у складу са природом, опуштено, без журбе и трчање, а не као код нас. Нема криминала, нема кладионица, сви су пријатни и дружељубиви, говоре по два и више језика. У суштини, земља за пожелети. Свима бих препоручио да дођу, прво као туристи, па ако им се свиди и да остану да живе, о чему и сам често размишљам- каже Јелић.
Брани за клуб из насеља Котлафир које има 1.000 становника
-------------------------------------
ДОСТА НАШИХ
Са Фарских острва у Србију Миленко Јелић долази два пута годишње на одмор, паузи у рукометног првенства. Каже, да и у овој далекој земљи „има доста наших“.
-На Фарским острвима из Србије нас је 50-ак, нас четвирица смо у спорту, док се остали баве другим пословима и кажу да су задовољни својим животом овде- каже Јелић.
-Мада је ово култура која се доста разликује од наше, нисмо се изоловали. Дружим се пуно са Фаранима, највише са саиграчима. Сваке недеље имамо тим- билдинг, који има за циљ да кроз разне едукативне и забане садржаје јача међусобне везе и поверење међу члановима локалне заједнице, и ови скупови су баш посећени- каже Јелић.
Колико се зна, Миленко Јелић је први Нововарошанин који борави дуже на Фарским острвим. Насеље Котлафир у коме живи и из кога је клуб за који брани, има око 1.000 становника.
-------------------------------------
ПОЗНАТИЈИ КАО ЈЕЛКАН
Миленко Јелић је на Фарским острвима познатији као Јелкан. Надимак који је добио у завичају, прихватили су у овој далекој земљи, вероватно јер приликом његовог изговора не морају да "ломе језик" а и звучи нордијски.
-Надимак сам добио још док сам играо у Златару, а дао ми га је саиграч и пријатељ Бранко Ћурчић Баша. И ето остао је до данас- каже Јелић.
(Фотографије: М. Јелић, Рукометни клуб КИФ)
Преузимање делова текста или текста у целини је дозвољено, али уз обавезно постављање линка ка изворном тексту на порталу Варошких новина - varoske.net
Коментари