„Сачувај ме, Боже, ведрог Божића и облачног Ђурђевдана“, кажу и данас на Златибору, Златару, и другим планинама Старог Влаха. Мада је у овој поштапалици сабрано вековно искуство предака, мало ко међутим још верује да од временских прилика на ова два празника зависи како ће родити у воћњаку и њиви. Кажу клима се променила, па ни зиме ни лета нису више као што су некада били. Млади пољопривредници све више слушају савете струке.То је добро, али старији још увек посматрају и тумаче појаве у природи, углавном из навике. А до скора није било тако.
У планинским селима југозападне Србије, у којима је све мање житеља, и данас се радују облачном Божићу као да им је род рођени. Још ако их у зору дочека мећава, а густ снег пада током целог дана, радост је већа. Ако се пред свитање пак на небу виде звезде, не ваља, и те године ће бити слаба корист од рада у воћњаку и на њиви.
– Ако је облачно на Божић, те године ће добро родити воће, ако још и пада снег, биће свега у изобиљу. А ако на Божић падне киша, богато ће родити све што се окопа мотиком. И уз здравље укућана, то је за овдашњег сељака и најважније. Планинска земља је посна и шкрта на роду, па да би се од ње видело неке користи мора се добро помучити и доста зноја пролити. Све је то слаба вајда ако нам време не иде на руку – каже Неђо Грујичић (67) из Драглице на падинама Муртенице.
На основу временске појаве на поједине црквене празнике горштаци су вековима одређивали дане погодне за сетву, косидбу и жетву, а највише народних веровања везано је управо за Божић и Бадњи дан. И данас се понегде верује да на празник Христовог рођења ваља у земљу „бацити“ макар чен белог лука, чак и ако 7. јануар осване под високим снегом. Јер, ако то урадите, кажу и верују, те године примиће се све што посејете и посадите.
-Водом од прања посуде у којој се месила чесница заливају се младе воћке, јер се верује да ће то лето свако заливено стабло добро родити, толико да се гране савију од рода. Гранчицама одломљеним од бадњака, а које се не искористе за чесницу, закити се штала, изнад улазних врата, а све како би стаје целе године биле пуне, а стока здрава – каже Грујичић.
Све што се радило у та два дана, кажу етнолози и други познаваоци традиције, радило се у складу са жељом да укућани буду здрави, а њиве и воћњаци добро рађају и стока се множи.
-Мада је црвено слово у календару, на Божић ваља започети послове, нарочито оне који су нам током претходне године задавали доста проблема. Верује да ће након тога све ићи глатко и „од руке“. Ради здравља и напретка, на Божић се зором окаде сви укућани, цела кућа, али и помоћне просторије, као што су млекара, сушара за месо, штала и стока која је у њој- каже Грујичић.
(Извор: Ревија "Добро јутро"/ Жељко Дулановић)
Коментари