Кликом на сајт Министарства културе velikirat.rs посетиоцу се отварају албуми слика споменика на гробљима, крајпуташа, спомен-плоча и чесама, подигнутих у нововарошкој општини у знак захвалности и вечну славу учесницима ратова 1912-1918. године.
Овај подухват, необичан и редак у Старом Влаху, бар кад је питању прошлост и отрзање од заборава, дело је Ужичанина Бојана Радојичића. Са великом упорношћу и посвећеношћу сабрао је драгоцена сведочанства времена, фото-записе и мапе на којима се кликом долази до локација. Потомке ратника и земљаке упознао је са делом камене књиге предака, у којој су корени, родослови, памћење...
– Теренски рад на подручју Општине Нова Варош започео сам у јуну 2025. године и обишао преко стотину локација. На 72 гробља евидентирао сам 258 споменика, пронашао 17 локација са крајпуташима, девет спомен-плоча и поменика ратницима, као и четири спомен-чесме. Наравно, на списку су и већ довољно позната два споменика новијег датума на Тргу војводе Петра Бојовића у Новој Вароши - каже Радојичић.
Трагање – Бојан Радојичић (лево) и Филип Бјелић (Фото Б. В. Вучковић)
Ако време дозволи, Бојан ће до краја године обиђи преосталих двадесетак локација у Амзићима, Бурађи и Ојковици.
– Гробља на територији Нове Вароши генерално су пристојно одржавана, са тек по неким које је заборављено или у лошијем стању. Међутим, једна од главних замерки је да су, као и другде у Србији, гробља угрожена смећем које се баца око споменика или депонује у близини. Што се тиче самих надгробника и крајпуташа, део је у добром или релативно добром стању. Видно је да их је одређен број обновљен скорије, у периоду везаном за обележавање стогодишњица ратова – подсећа аутор фотографија и додаје:– Већина споменика је, на жалост, препуштена времену и забораву. Као и у другим срединама, споменици ратницима 1912-1918. скоро су невидљиви за ширу популацију. На гробљима немају никаква додатна обележја, утопљени су у околину, а ако се налазе самостално, људи их не разликују од споменика новијег датума (на пример везане за саобраћајне несреће).Тужно је што мештани, иако се споменик налази на пар десетина или стотина метара од њихових кућа и не знају да је то обележје палом ратнику, а камоли да могу да дају више информација коме је подигнут, иако се често ради о њиховом претку или фамилији.
Рутоши – у славу и част ратника
Иако је Радојичићево занимање далеко од историје, прађедови и чукунђедови Солунци кривци су, поред осталог, што објективом бележи белеге или оно што је од њих остало и чува за генерације које долазе.
– Током 2011. године у медијима и широј јавности није било неког значајнијег помена о наступајућим стогодишњицама баканских и Првог светског рата, па сам покренуо сајт „Краљевине Србија и Црна Гора у ратовима 1912-1918.“. Најпре сам се фокусирао на дигитализацију старијих радова и књига, а неке и илустровао. Након тога је објављено 1.500 биографија ратника, чиме сам желео да потресна сведочанства и херојска дела приближим широј јавности, кроз медиј који је данас приступачнији и уобичајенији од књига – истиче Радојичић.
Сада је на сајту, како каже, главна ставка интерактивна мапа и база меморијала за ратове 1912-1918. године, код нас и у иностранству, урађена уз помоћ сарадника и амбасада. Један од бисера сајта је комплетна мапа Зејтинлика са именима преко 7.400 сахрањених ратника, (постављена на сајт још 2018. године, а за коју ретко ко зна).
– У октобру 2023. године имао сам сусрета са Николом Селаковићем, тадашњим министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је сам пронашао мој сајт у потрази за ратним меморијалима. Пријатно изненађен енергичношу и посвећеношћу министра да се стање евиденција поправи и са мишљу да сајт треба да ме надживи, сајт сам поклонио држави, уз услов да могу да наставим рад на њему-каже Радојичић.
Током лета 2024. године Радојичић је започео теренска истраживања на територији Града Ужица, а ове године наставио на подручју Чајетине, Пожеге и Нове Вароши. О 14-годишњем труду и учинку каже:
– Тренутне бројке су: преко 600 мапираних локација и 2.600 пронађних споменика. Они су на сајту, уз преписе епитафа, приказани са до сада објављених 15.000 обрађених фотографија.
-----------------------------------
КАМЕН, ПЕШЧАР, МЕРМЕР
На гробовима најближих наследници и родбина су подизали белеге од камена кречњака из мајдана у околини, украшавајући их уклесаним крстом и ликом ратника, са натписима где су све ратовали и гинули бранећи заставу и слободу отаџбине, док су на огњиштима остали сиротани и жене да пале свеће На сајту се нижу и слике споменика од пешчара из Драгачева, па бели „крсташи“, догоњени из студеничких мајдана и радионица мермера, а у новије време рађени су од гранита разних боја. Слике сведоче и о накривљеним или палим белезима, оним што понегде израњају из врзина или баченим за гробљанске ограде и под храстове.
-----------------------------------
САРАДНИЦИ И ДОПУНЕ ПОДАТАКА
У трагању, фотографисању белега и читању епитафа на белезима Бојану Радојичићу су подршку пружали Бранка Вучићевић Вучковић, историчар уметности и самостални истраживач из Горњег Милановца и професор историје Филип Бјелић из Нове Вароши, познавалац локалних прилика.
Подаци могу да ми се доставе на мејл адресу bojan.radojicic@gmail.com или преко поменутих сарадника.
Слике споменика у нововарошком крају, које је Радојичић већ обишао и "обрадио", можете погледати на линку https://velikirat.rs/spomenici-page/spomen-obelezja-u-srbiji/nova-varos/
Пали за слободу – спомен-плоча у цркви у Штиткову
Зуб времена нагризао крајпуташе
Коментари