Лековито биље које расте на планинским падинама, у нетакнутој природи широм нововарошког краја, на цени је код оних који верују у моћ лековитих трава. На жалост нема пуно берача, па се мало тога преради и пласира на тржиште, мада је за њим велика потражња.
Спориш, мајчину душицу, подубицу, јаглику и друге лековите биљке летос и јесенас брали су и особе са интелектуалним тешкоћама и чланови њихових породица окупљени у Хуманитарној организацији „Дивови Златара“. Сваки излазак у природу са друштвом, за њих је био попут празника.
-Много тога су о лековитом биљу сазнали од нашег травара Ратомира Ђајића, он нас је научио и како да правилно беремо и сушимо траве. Све смо то недавно упаковали у пригодни амбалажи и након Нове године крећемо са пласманом. За почетак, свој штанд имаћемо пазарним даном на пијацама у Новој Вароши и Прибоју, а лековито биље продаваће они који су га и брали – каже Дуња Ристановић из Хуманитарне организације „Дивови Златара“, једине у Новој Вароши која ради са особама са сметњама у развоју.
Све ове активности део су пројекта „Границе које спајају“ за унапређење запошљавања особа са менталним инвалидитетом, узраста 18 до 45 година. Финансирају га Европска унија и Министартвио финансија Србије, а спроводи се у Црној Гори и Србији, у општинама Никшић, Плужине, Шавник, Нова Варош, Прибој и Пријепоље.
-Почели смо да се дружимо у априлу, а учествовали смо и на седмодневном кампу на Златибору, на коме је извршена стручна процена ко ће и на који начин од особа са интелектуалним тешкоћама моћи да учествије у пројекту који подразумева брање, сушење и рад на машини за паковање лековитог биља, али и дизајнирање амбалаже. Тренутно је укључено неколико породица из нововарошког краја и надамо се да ће их бити још више. Сви заинтересовани ће бити ангажовани у складу са својим могућностима - каже Дуња.
У „Дивовима Златара“ појашњавају да је главни циљ пројекта стварање предуслова за веће запошљавање младих са менталним тешкоћама, као и борба против предрасуда које друштво у целини, али и сами послодавци имају према овим особама.
-Пракса је показала да су као радници вредни и пожртвовани, да први долазе на посао а последњи одлазе, и да поверене задатке обављају одговорно и с осмехом на лицу јер се због указаног поверења осећају испуњено и корисно. Међутим и поред тога, послодавци их нерадо ангажују мада имају пореске олакшице. Наши партнери на пројекту, Хуманитарна организација „Дечије срце“ из Београда која је активна годинама, конкретним примером су показала да особе са менталним тешкоћама желе и могу да раде и да буду равноправни чланови друштва- каже Дуња.
У центру Београда „Дечије срце“ има за наше прилике необичан простор са три радне целине, у којима су у складу са својим могућностима радно ангажоване особе са менталним тешкоћама. Прва је кафић где раде као бармени и конобари. Друга, радионица где су обучени да раде на машинама за штампање на шољама, мајицама, цегерима, док у трећој продају све оно што произведу.
-Борићемо се да Нова Варош постане општина са највећим бројем запослених особа са менталним потешкоћама у Србији, али за то нам је потребна помоћ локалне заједнице, као и њигових родитеља и старатеља. Они пре свега морају да схвате да су њихова деца способна и да могу да раде и привређују у складу са својим могућностима. Због тога их позивам да нам се јаве. Запослење и радно ангажовање позитивно ће утицати на њихово физичко и психичко стање и здравље. Неће бити затворени међу четири зида, а кроз посао ће научити и животне и радне вештине- каже Дуња Ристановић.
----------------
ИЗ ГРАДА У СЕЛО
Званично седиште Хуманитарне организације „Дивови Златара“ је у Ојковици у коју су се Дуња и њен супруг Владимир Ристановић доселили пре пет година, мада за нововарошки крај нису родбински везани. Обоје су рођени 1987, она у Ријеци, он у Ужицу, а упознали су се током студија у Београду. Дуња је економиста, а Владимир програмер и послове од којих живе, обавља преко интернета.
Дуња и Владимир били су на корак од одласка у Шведску, али су у засеоку Томићи купили кућу и удахнули нови живот селу које се гаси. Током живота у Ојковици добили су и ћерку, која је најмлађи становник села. Са „Дивовима Златара“ редовни су учесници хуманитарних и еколошких акција широм Србије.
Коментари