Чува од заборава говор села које нестаје!

Млади одлазе у град и села се полако гасе

Млади одлазе у град и села се полако гасе

За које послове је у сеоском домаћинству задужена планинка, а које се домаће животиње „крију“ иза израза брав, бикуља, шиљеже...Шта су јанџик, котар, торина и врљика, а какав је осећај када студен зими “зађе за нокте”. Ако не знате нисте једини. Ове и сличне речи и изрази до скора су били део свакодневног говора у селима југозападне Србије, а данас их тек по неко употреби или зна њихово значење.

Међу корицама књиге „Речи на умору“ је скоро две хиљаде речи и израза који полако нестају. Љубомир Шуљагић, професор књижевности у пензији, годинама их је бележио у жељи да бар на тај начин сачува од заборава говор родног краја. А рођен је 1950. у селу Драглица на падинама Муртенице које административно припада општини Нова Варош, а географски јужном, а неки га зову још и горњем Златибору.

Дуг завичају: Љубомир Шуљагић

Село Драглица са око 20 фамилија убрзано се гаси, мада је смештено уз прометну магистралу за море и близу је граду. Драглица је у прошлости једном и била опустела, али је крајем 17. века почела да се опоравља доласком првих досељеника из Црне Горе и Херцеговине.

-Рођен сам и до своје десете године живео сам у класичној српској патријахалној задрузи која је бројала 24 члана. Мада сам са својих 15 година због школе отишао у град, добро сам упознао живот на селу, обичаје и његов говор. Кад год су ми обавезе дозвољавале, радо сам му се враћао, па је ова књига уздарје мом завичају и прецима. Да наставе да живе бар кроз речи - каже Шуљагић.

А да се упусти у несвакидашњу авантуру, попут Вука, пресудно је деловало, каже, запрепашћење чињеницом да деца данас не знају чак ни обичне речи и изразе који су били у употреби када је он био дете.

-Добар пример је моја ћерка, која је апсолвирала на филолошком факултету. Када сам јој једном приликом рекао да ми је „зашло за нокте“ није знала о чему се ради. Једноставно, њеној генерацији никада поштено нису „озебле руке“ толико да хладноћа буде таква да се од тога јави велики бол испод ноктију, па није ни могла знати значење те синтагме. Таквим животом, у условима у којима смо ми живели, данас не живе чак ни она деца која су у селима, а мало их је, јер се све променило, те се заборављају и речи везане за тај начин живота. И са њим ће трајно и нестати- каже Шуљагић.

Уз сваку реч и израз у књизи записано је и објашњење: амбар (просторија у којој се чува жито), акнут (непромишљен, забораван), аврик (смеће, место где има разног отпада), брав (ситна стока : овце, козе), бикуља (јуница која личи на вола), врљика (греда од које се прави котар – ограда за сено), груда (млади сир), дубак (шеталица за дете које хоће да прохода), планинка (жена која је у кући задужена за бели мрс, млекарица), торина (место на ливади где се полаже стоци), забравас (није самосталан, поводљив), јанџик (торба), лемез (дугачка мотка која се веша низ стог сена), руда (овца меке вуне), осоје (страна коју не греје сунце), шилљеже (јагње од године дана)...


Мештани су цео живот били под теретом: Дарко Зечевић из Драглице

-За књигу нисам вршио никаква истраживања на терену, како би то иначе требало и како је уобичајено. Једноставно сам, „по сећању“ записао речи које су биле у употреби у мојој породици и ближем окружењу, а које данас бледе и нестају. Записивао сам речи које су застареле или архаичне и трудио се да објашњење за њих буде такво да се да реч разуме и схвати њено значење. Бележио сам како се изговарају, негде је то екавица, негде ијекавица. У говору мештана овог краја мали је број турцизама, јер Турци Златибор никада нису трајно насељавали и запоседали - каже Шуљагић.

На Муртеници и Златибору мештани су живели гајећи стоку, па је међу прибележеним речима и највише оних које су везане за сточарство, а затим за земљу и окућницу. Много је и синонимних речи које се односе на мушкарце и жене, односно на њихове особине и понашање које се коси са људским врлинама и моралом.

-Занимљиво је да скоро нема речи које казује о лепоти, лепоти било чега.Једноставно, тешко се живело и радило у суровим условим испод Муртенице , где 'за лепоту није било времена'. Али је зато много израза који означавају оно што је било много важније: рад и борба да се преживи- каже Шуљагић.

ИЗДАЊЕ БИБЛИОТЕКE : Књига „Речи на умору“ Љубомира Шуљагића, изашла је из штампе недавно, у издању Библиотеке „Јован Томић“ у Новој Вароши. Љубомир Шуљагић је до сада објавио осам књига различитог жанра, као и бројне стручне радове, а аутор је и преко 60 разних рецензија. Цео радни век провео је у средњим школама у Пријепољу, где и данас живи. Најпре као професор књижевности и српског језика, а последњих 15 година и као директор Пријепољске гимназије.

Село Драглица

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.