Времеплов (20) : Села на магнезиту

Руда за ватросталне опеке

Руда за ватросталне опеке "Магнохрома" - ископ у Голим Брдима

Први рудари на падине планине Муртенице стигли су у пролеће 1969. године. Првомајски, 598. број листа „Полимље, на првој страни донео је текст „Почела експлоатација магнезита у Драглици“, из пера шумара Милинка Милановића, сарадника листа три општине.

Ужичкки „Магнезит“ је, након геолошких испитивања, открио читава брда „беле руде “код кућа Савковића, удаљених неколико стотина метара од пута Нова Варош – Ужице. У сталном радном односу је било 10 рудара, неки у надници под уговором. Магнезит је отпреман на сепарацију на Рзаву, на Златибору, где је стизала и руда из Јабланице, па у фабрику „Магнохром“ у Краљеву, у којој су се производиле ватросталне опеке.

Три године касније Милановић обавештава читаоце да је за то време ископано око 20.000 тона руде, а у у погону „Драглица“ има 60 радника, од којих су четрдесетак из Драглице, Негбине и Сеништа. Рударски техничар Станоје Пурић, шеф погона, најављивао је истраживања, казивао о курсевима за интерне квалификације, те да су копачи добили бараку за смештај, па мензу...

Трагање за рудним жицама Муртенице

Дописник „Полимља“ није пропуштао прилику да упозори на каверне у плућима планине: уништено је 12 хектара борове шуме и још толико пашњака, па су отвори зјапили, а ерозија претила засеоцима.

У јесен 1981. године аутор ових редова је, уз фоторепортера Рада Прелића, у ходницима и јамама рудних жица под Голим Брдима у Сеништима, ископао две репортаже о мештанима који су међу првима прихватили шлем и лампу и прошли пут од радника на утовару и возача вагонета до помоћника или копача и палиоца мина.

Подсећајући да се доста ради ручно, а због празне касе рудара симболично улаже у опрему и механизацију, те мало води рачуна о стандарду – пророчки су казивали да неће имати ко да их замени. Уз то, рудне жице су биле све тање (или недовољно истражене), експлоатација је престала 1999. године, силни „Магнохром“ отишао у сиромахе, а „Магнезит“ на добош. Касније је било покушаја приватника да копају руду, али рудне жице и брда јаловине зарастају у борове...

РУДОКОПИ ИСПОД ГРОБЉА : Уз површинске копове, у прве три године пронађене су жице у утроби земље дебеле 3-6 метара, а рудари су силазили и низ вертикални тунел дубине 80 метара, на месту са кога је исељено гробље. Из утробе брда Омарић хоризонталним поткопом, дугим 600 метара, вагонетима се дневно извлачило 30-40 тона магнезита. 

Површински коп у Драглици

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.