Заказана промоција новог броја часописа „Стари Влах“

Промоција трећег броја годишњака „Стари Влах“ заказана је за понедељак 23. марта у Дому културе „Јован Томоћ“, у 18 сати, а говориће неки од аутора текстова. Часопис је издање Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“, који има све богатију издавачку делатност.

Историјске прилике, записи о коренима, наслеђу и традицији предака, уз низ актуелности из пера академика, професора, историчара, истраживача, новинара и сарадника других занимања чине окосницу новог броја. Читаоци ће уз часопис добити и књижицу „Света места у Старом Влаху“ Томислава Ж. Поповића.

– У часопису равноправан простор имају и прошлост, и садашњост, и будућност – истиче у уводнику главни и одговорни уредник Миломир Краговић, осврћаући се на прилоге о успесима и плановима Чајетине, али и визијама осталих старовлашких општина – Нове Вароши, Сјенице и Ивањице, као и комшија из Полимља – Пријепоља и Прибоја и Бајине Баште на Дрини.

Археолози и историчари уметности сведоче о остацима неолита, античким споменицима и траговима живота и насеобинама у нововарошком крају, а ту су и прилози о историјском наслеђу Штиткова, као и Јаворском рату и Сјеничкој декларацији из 1917. године којом је 12 муслиманских градоначелника нудило Босни земљу Рашке области.

Пред читаоцима су и портрети више знаменитих личности пореклом из ових крајева, као и новинарске репортаже о животу горштака на Пештери и о довођењу воде у селима под Јавором. У часопису је пером и сликом представљен кањон Увачког језра, уз тумачење бројних топонима, а странице подсећају и на традицију доброчинства и здужбинарства, затим на век пријепоољског новинарства, и на историју комплет лепиње.

На вазда актуелно питање српског језика и ћирилице, на немар и спотицања, указује проф. др Милош Ковачевић.

–Само дела писана ћирилицом према критеријумима светске међубиблиотечке асоцијације IFLA, а тих критеријума се држе све чланице УНЕСКО-а, књиже се као дела писана српским језиком, и подводе под српску културну баштину. Али као да већини Срба и није стало до српске културне баштине, јер се штампа бар троструко више латиничких него ћириличких дела, што значи да се бар троструко више Срба опредељује да припада хрватској, а не српској културној баштини-подсећа Ковачевић.