Болести срца и крвних судова су водећи узрок умирања у златарском крају, као и у целој Србији. Од кардиоваскуларних обољења годишње у нашој земљи умре више од 45.000 људи, од којих је нешто преко две хиљаде са подручја Златиборског округа. Међу оболелима је све више младих, а и стопа обољевања је забрињавајућа.
Четвртина укупног становништва нашег региона болује и лечи се од ове здравствене пошасти, а при кардиолошкој амбуланти у Новој Вароши годишње се од болести срца и крвних судова дијагностикује више од 30 новооткривених случајева, што је поприличан број за овако малу средину.
-Заблуда је да обољевају само старије особе, све је више младих, а у данашње доба убрзаног и неуредног живота, ниједан становник није поштеђен без обзира на узраст, пол или социјално-економски статус. Једини начин „борбе“ је превенција, која се, на жалост, тешко спроводи у пракси због недостатка лекара– каже за „Варошке новине“ специјалиста интерне медицине и субспецијалиста кардиологије др Наташа Миросављевић, начелница интерног одељења и интезивне неге при Истуреном одељењу Ужичке болнице у Новој Вароши.
Према њеним речима, болести срца и крвних судова су планетарни проблем што најбоље ислуструје податак да годишње од ових обољења у свету умре 17,5 милиона људи, а процењује се да би та бројка у блиској будућности могла да нарасте на 23 милиона. Статистика је неумољива и показује да је данас и код нас и у свету више оболелих од кардиоваскуларних болести него од свих респираторних и карцинома заједно, а која су такође у експанзији.
Болести срца су планетарни проблем (Илустрација, Фото:Shutterstock)
Подаци националног Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ показују да је свака пета особа у Србији која је умрла од коронарног синдрома имала мање од 64 године живота.
-Највише маха у обољевању, али и у стопи морталитета, узима акутни инфаркт миокарда, а у значајном обиму су распростањени и нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. У порасту су последњих година сва три ова модалитета, а све учесталија је и појава, у народу познатог, шлога. Симптоми са којима се пацијенти јављају су најчешће интезиван бол у грудима, стезање у пределу грудног коша, осећај гушења, опште слабости и умора, али се Нововарошани и Нововарошанке често жале и на неке нетипичне тегобе за ову врсту обољења– каже др Миросављевић.
-Ми данас уствари лечимо последице, а фактори ризика су јако важни. У њих спадају : повишен крвни притисак, употреба дувана, повишен ниво шећера и масноћа у крви, прекомерна телесна маса односно гојазност, стрес и физичка неактивност. Оно што је добро јесте чињеница да се кардиоваскуларне болести могу предупредити. Готово сви ови параметри се у значајној мери могу контролисати и кориговати усвајањем здравих стилова живота, као што су правилна исхрана, редовно бављење неком физичком активности, рецимо, макар пола сата дневно брзог хода, као и да се избегне припадност категорији пушача. Оно на шта стручњаци у смислу појаве обољења не могу да утичу су урођене болести срца или наследни фактор- каже др Миросављевић.
Начелница Миросављевић указује и на, како тврди, велики проблем у локалном здравству, а то је неравноправна и несразмерна расподела пацијената међу лекарима специјалистима, као и честог вида злоупотребе од стране изабраног доктора који код кардиолога, са такозваним „приоритетним упутима“ шаљу пацијенте чија симптоматологија не упућују на потенцијалне слабости срца и крвних судова.
Мањак лекара- Дом здравља у Новој Вароши (Фото: Ж. Дулановић)
-Пацијенте са приоритетним упутима дужни смо да прегледамо у року од 24 сата, а испостави се да је реч о Нововарошанима који нису ни требало да заврше код кардиолога, јер , рецимо, имају повреду колена, интезивни кашаљ, температуру, упалу плућа и слично – појашњава др Миросављевић, и додаје: - Специјалистима је препуштено на вољу да могу да по распореду заказаних термина приме пет, шест пацијената дневно и да тиме испуне предвођену норму. То јесте по правилима, али тим темпом рада остаће нам „армија“ непрегледаних људи. Између 30 и 35 пацијената у просеку прегледам сваки дан, годишње је то око 8.000, и то нису само први, већ и контролни прегледи, припреме за операције, онколошке терапије и слично. То је страховит притисак за једног лекара и огроман ризик да се направи неки професионални превид или грешка и тиме евентуално угрози здравље, чак и живот пацијента.
Оно штомеђутим, у данашње време лекарима и у овом сегменту медицине олакшава посао у односу на неки ранији период јесу бржа дијагностика и савремна опрема и апаратура.
-Интерно одељење и коронарна јединица у Новој Вароши имају модерну опрему која задовољава потребе локалног становништва. Имамо довољно монитора, пумпи, два ултразвучна апарата, као и лекарски кадар обучен и едукован за њихову употребу. Ове две јединице имају капацитет од око петнаестак кревета, што је такође довољно како би се пацијенти збрињавали на адекватан начин, а потом по потреби упућивали на даље лечење у друге, веће центре– каже још др Наташа Миросављевић, која у локалној здравственој установи као лекар ради већ близу три по деценије, а као кардиолог од 2011.године.
--------------------------
„КОСИ“ И МЛАДЕ
-Забрињава податак да се последњих година старосна граница значајно померила „на доле“, што значи да све више младих обољева од кардиоваскуларних обољења. Мом најмлађем пацијенту из Нове Вароши болест је дијагностикована у 20-тој години, а код једног младог Пријепољца још као тинејџеру са непуниј 16 – напомиње кардиолог др Наташа Миросављевић, чија искуства кажу и да годишње у просеку обољева више припадница женског пола, али и да је стопа морталитета, ипак, нешто виша код мушкараца и то у највећем броју случајева код оних у средњем старосном добу.
Приметно је још да се број оболелих од срца и крвних судова значајно увећао након током и након епидемије корона вирусом. То показују и подаци Завода за јавно здравље Ужице по којима је у 2024-тој на територији десет општина Златиборског округа оболело око шест хиљада људи више него пре 2020-те.
---------------------------
МАЊАК ЛЕКАРА
Како за „Варошке новине“ истиче др Наташа Миросављевић, интерниста – кардиолог, чак 80 посто болести срца и крвних судова се може спречити уз благовремену и доступну здравствену негу, рани скининг и подстицај здавих стилова живота.
-И ту сад неминовно долазимо до превенције које у овој области готово и да нема јер је лекара, мало је рећи, недовољно. Изабрани доктори једва да стигну да редовно „преписују“ терапију, а камоли да се баве превентивним прегледима који су, са друге стране, од круцијалне важности за пацијенте– појашњава др Миросављевић.
Др Наташа Миросављевић је до пре месец дана била једини кардиолог у општинама Нова Варош, Прибој, Пријепоље и Сјеница.
-То је подручје са преко 100.000 становника, што је страховит притисак за лекара, као и за пацијенте који су принуђени да чекају на слободне термине за преглед – истиче Миросављевић.
Преузимање делова текста или текста у целини је дозвољено, али уз обавезно постављање линка ка изворном тексту на порталу Варошких новина - varoske.net
Коментари