У нововарошком крају никад мање беба, прошле године свега 53. Према предвиђањима демографа неће их бити више ни у годинама које следе, и поред рекордних издвајања из општинског буџета за подстицај наталитету. То поткрепљује и чињеница да је од педесетак бракова склопљених прошле године тек десетак између супружника који живе у Новој Вароши. Остали овде имају само место пребивалишта, а далеко су од завичаја и немају намеру да се врате.
На градском подручју лане су рођене 33, а у селу 20 беба. То је за седам година, уколико се нико не одсели, свега два одељења првачића у целој општини која сада има шест матичних основних школа и 10 издвојених одељења.
-Прошле године је било свега 17 прворођенчади, што можда најбоље говори о ставу младих према браку и родитељству. Тек 18 породиља је лане родило друго дете, а радује да има и супружника који су се определили за значајније проширење породице, мада је њихов број и даље мали. Тако је девет породица добило треће дете, шест четврто, док је свега једно новорођенче пето по реду. За сваку похвалу су и две наше суграђанке које су се породиле по шести пут- каже за „Варошке новине“ Данијела Попадић из Општинске службе за бригу о породици и деци.
Како би зауставила нагли пад наталитета, локална самоуправа је 2009. донела одлуку о новчаним наканадама из општинског буџета за новорођенчад, а три године касније и за незапослене породиље, и годишње се за ову намену из буџета издваја од 20 до 26 милиона динара. Једнократне накнаде које су највеће у Србији, тренутно износе 100 хиљада динара за прворођено, 200 хиљада за друго, а пола милиона динара за треће и свако наредно дете, док је месечна накнада за незапослене породиље у зависности од броја рођене деце 15.000, 20.000 и 25.000 динара и исплаћује се до првог рођендана детета. Своје накнаде повећала је држава, али нема резултата.
-У последњих двадесетак година у нововарошком крају рођено је око 2.300 беба, највише 2004. и 2005. када је било по 146 деце. После тога следи драматичан пад коме се , на жалост, не види крај. Тако је у 2023. је рођена свега 61 беба, а годину дана касније 71. Ако је за утеху, слична ситуација је на нивоу целе Србије, где је у 2025. забележен најмањи број живорођених, свега 58.445- каже Топаловић.
На жалост, и даље је више умрлих него рођених, па се само због негативног природног прираштаја број становника општине годишње смањи за пар стотина, лане за више од 160. То је податак који брине али и не чуди, јер је Нова Варош са просечном старошћу својих житеља од 50 године најстарија у Златиборском округу. Процена Републичког завода за статистику је да ће у наредне три деценије остати без чак 63,6 посто житеља. На последњем попису спроведеном пре четири године, општина Нова Варош имала је 13.507 становника, а предвиђана су да ће 2052. имати свега 5.032 житеља.
Од 2012. до краја 2025. године Србија је због негативног природног прираштаја остала без скоро 580 хиљада становника. У том периоду било је 888.622 живорођених, док је преминуло 1.469.576 особа.
Преузимање делова текста или текста у целини је дозвољено, али уз обавезно постављање линка ка изворном тексту на varoske.net
Коментари