Европска унија и Сједињене Америчке Државе су у протекле две и по деценије у развој општине Нова Варош инвестирале више од милион евра. Реч је пројектима које су донатори финансирали посредством развојних организација и агенција, највећим делом Европског прогреса, ЕУ ПРО и невладине агенције Мерси корпс (Mercy corps), говоре подаци из истраживања које су радиле „Варошке новине“.
Прилив бесповратних средстава западних донатора у златарски крај започео је након петооктобарских промена. Тада се за две године, од почетка 2001. до средине 2003, у Нову Варош „слило“ око 530.000 евра. Захваљујући томе реализовани су пројекти од капиталног значаја за житеље нововарошког краја. Најважнији је свакако пројекат изградње градског водовода са Црног врела у Дражевићима, чију је изградњу финансирала Влада Аустрије са 400.000 евра.
Влада Аустрије помогла реконструкцију зелене пијаце
Град је у том периоду добио и нову зелену пијацу у центру Нове Вароши, а њену изградњу финансирале су Сједињене Америчке Државе са 55.000 долара. Исти донатор је преко својих развојних агенција обезбедио и средства у износу од 38.000 америчких долара за замену кровног покривача на згради локалног Дома здравља. Међу пројектима реализованим у том времену, издваја се и реконструкција зграде садашње Библиотеке „Јован Томић“, која је коштала око 30.000 евра.
Нови замах улагања ЕУ уследио је након 2010.године, када на овим просторима почиње да делује развојни програм Европски прогрес односно ЕУ ПРО.
-Европска унија је од 2010.године до данас на подручју општине Нова Варош реализовала укупно 32 пројекта, која је финансирала са 619.759 евра. Укупна вредност тих пројеката износи 723.000 евра, а локална самоуправа и држава су их суфинансирали са близу 103.000 евра – наводи се у извештају ЕУ ПРО Плус из септембра прошле године. Овај развојни програм је, иначе, најприсутнији и најзначајнији у овом делу Србије, и наследник је Европског прогреса и ЕУ ПРО.
Земље Европске уније, као и Влада Швајцарске, поспешивали су, како се наводи у извештају, развој златарског краја у различитим областима : унапређење инфраструктуре, међу којима је и реконструкција зграде Вртића, побољшање економског раста кроз инвестиције у приватно предузетништво (посебно за жене и младе), субвенционисање производње прераде дрвета, донације на пољу развоја воћарства, унапређење конкурентности локалне привреде, набавку система за електронско издавање грађевинских дозвола, опреме за изградњу рециклажног центра на Браношевцу, ојачавање локалне администрације и управљања, подршку пројектима борбе против насиља у породици, превенцији рака дојке и грлића материце, еколошког образовања, родне равноправности...
Захваљујући помоћи САД реконструисана и зграда Библиотеке
Подаци говоре и да је Европска унија преко ових неколико програма више улагала у периоду од 2013. до 2019.године, а мање у последњих неколико година. Председник општине Нова Варош др Бранко Бјелић каже да је неколико разлога за то.
-Сада смо више фокусирани на пројекте који се такође финансирају из фондова Европске уније и Светске банке за обнову и развој, али преко кредитних линија Владе Републике Србије односно ресорних министарстава. За општину су то такође бесповратна средства из ЕУ, али која су нам у погледу техничко-пројектне документације, тендерских процедура и многих других уговорних обавеза доступнија, једноставнија, и уз могућност добијања финансијски значајнијих грантова - каже за „Варошке новине“ Бјелић.
Он појашњава да су пројекти који се реализују посредством развојних агенција уже профилисани за различите области, а за које локална самоуправа не може унапред да зна како би благовремено припремила пројекте и кандидовала их на конкурсе.
-Услови и критеријуми ових јавних позива су прилично комплексни, за такве пројекте су потребни људски ресурси које, иначе, немамо, а највећи проблем су прецизно дефинисани рокови, које ми често не можемо да испоштујемо јер „затаје“ извођачи радова – додаје Бјелић.
--------------------------
НАЈВИШЕ У СРБИЈУ
Према подацима Народне банке Србије и појединих истраживачких агенција и организација цивилног сектора специјализованих за европске интеграције и улагања, Република Србија је од 2000. до краја 2024. од ЕУ бесповратно добила више од 4,4 милијарде евра. Исти извори кажу и да је више од 70 процената укупних страних инвестиција у Србији из земаља Европске уније.
Перцепција грађана по овом питању је, међутим, далеко од реалности. Најновије анкете Демостата показују, рецимо, да пет од десет испитаника односно анкетираних грађана и грађанки мисли да је највећи страни донатор у Србији Русија.
Занимљиво је међутим, да према јавно доступним подацима, Русија у последње три деценије није донирала ни динара за развој нововарошког краја.
Коментари