Домаћинству Боривоја и Перке Пауновић из Буковика припала је награда за најбољи златарски сир на овогодишњој Сиријади, док је Весна Шпица из Дражевића припремила најбољу хелдопиту. Мада је укупан број такмичара био скроман, изложени производи су били екстра квалитета. Награђенима и за сир и за хелдопиту ово нису прва признања, а медаље за своје производе освајали су и на смотрама на којима је својевремено било и по сто и више излагача.
Боривоја и Перка Пауновић тренутно имају пет музних крава. Обрађују 16 хектара земље, а помажу им син Сретен и снаја Верица са унуцима. Пре три године када су се последњи пут такмичили на Сиријади, освојили су такође прво место.
Сви такмичарски узорци сира и хелдопите били су екстра квалитета
-Ово нам је 12 награда, а награђивани смо за прво, друго и треће место. Наш сир се једе широм Србије и региона, а препорука задовољних муштерија је најбоља реклама. Сво млеко које намуземо прерађујемо у пуномасни сир, не дајемо ништа у откуп. Јесте да производња сира захтева пуно више посла, али је и зарада боља. Тренутно је цена белих кришки хиљаду динара за килограм- каже за „Варошке новине“ Сретен Пауновић.
У конкуренцији је било девет пуномасних сирева од крављег млека, пар више него прошле године. Друго место припало је Цаји Обућина из Буковика, а треће Стевану Јелићу из Дебеље, који су до сада такође више пута награђивани. Туристичка организација "Златар" је у сарадањи са Удружењем сточара „Увачка река млека“ за најбоље обезбедила новчане награде у износу од 20.000, 15.000 и 10.000 динара, као и робне, дар спонзора.
- Златарски сир је велики господин и захтева пуну пажњу током целог процеса производње. За његов квалитетан пресудна је хигијена, све мора да је беспрекорно чисто, од крава на мужи, преко судова и ћедила, до млекара у коме се производи и чува бели мрс - каже Цаја Обућина.
И на овогодишњој Сиријади, 27. по реду, о победнику су одлучивале нијансе. Због специфичног укуса кога дугује лековитим травама са планинских пашњака, златарски сир је радо виђен на трпезама гурмана. Мада је тражен на тржишту, има све мање „великих“ произвођача, а разлога је много.
-Ове године сви такмичарски узорци заслужују награду. Одличног су и уједначеног квалитета па је било изузетно тешко одабрати три најбоља, али сматрам да смо оценили праведно. Поред изгледа и укуса, бодовани су и боја, мирис и текстура. Планинке поклањају велику пажњу хигијени и квалитету, што посебно радује- каже Марија Нешовановић, технолог „Сиреле“ из Чачка, председница стручног жирија Сиријаде.
Уживали и гости манифестације - дегустација сира и хелдопите
А без квалитетног белог мрса нема ни укусне хелдопите, која је уз златарски сир главни адут у гастро-понуди нововарошког краја. У конкуренцији је ове године било осам пита, врхунског укуса. Друго место припало је Миланки Ђенадић из Акмачића, а треће Биљани Ковачевић из Нове Вароши. Награде су биле новчане, и износиле су 7.000, 5.000 и 3.000 динара.
-Ово ми је 12 награда за хелдопиту на Сиријади. Рецепт није никакава тајна. Уколико су сир, кајмак, јаја и брашно хелде одличног квалитета, ни пита не може да буде лоша. И битно је да се спрема с љубављу, као и свако друго јело- каже првонаграђена Весна Шпица.
Златарска сиријада је део „Михољских сусрета нововарошких села“, манифестације која је установљена пре четири године, и одржава се 28. августа, на Велику Госпојину, у центру Божетића. У културно-забавном делу програма наступили су фолклорни ансамбл Дома културе „Јован Томић“, фрулаши и гуслар, а чула се и традиционална песма извика. Организоване су и Игре без граница за младе са села узраста до 18 година, док су се у оквиру Сеоског вишебоја мештани планинских села надметали у надвлачењу конопца и кличка, бацању камена с рамена, обарању руке и скоку у даљ из места, али никада није било мање такмичара.
Коментари