У златарском крају се све ређе чује плач новорођенчади упркос чињеници да Општина Нова Варош годишње из буџета издваја више од 20 милиона динара за финансирање мера популационе политике. Обесхрабрује и податак да је у првих пет месеци ове године рођено свега 20 беба, што је за десетак мање него у истом периоду лане. Ако се овакав тренд настави, 2025. ће остати упамћена по најмањем броју новорођенчади. Статистика бележи да је најмање беба до сада рођено 2023, када се „заљуљала“ само 61 колевка.
Уколико се остваре најцрње прогнозе надлежних, ове године би могло да се роди готово дупло мање беба него у прошлој , 2024, када их је било 71, 30 у селу и 41 у граду. Током 2022. и 2021. ситуација је била нешто повољнија – тих година на свет је дошло по 90 беба.
Данијела Топаловић из општинске службе за бригу о породици и деци истиче да је локална самоуправа на време препознала да у златарском крају „роде све чешће носе катанце“, те је још од 2009.године, одлуком Скупштине општине, почела да издваја финансијска средства за одлучнију борбу против „беле куге“.
Из годину у годину рађа се све мање деце - из Вртића (Фото: Предшколска установа "Паша и Наташа")
Новчане накнаде за новорођенчад и незапослене породиље значајно су, ипак, увећане тек од 2016. и од тада годишњи буџет за мере локалне популационе политике не пада испод 21 милион динара. У периоду од 2018. до 2022. тај износ је достигао цифру од 26,5 милиона.
-Новчане накнаде за новорођенчад и незапослене породиље које Општина Нова Варош издваја из буџета међу највећим су у Републици. За прворођено дете она је 100 хиљада динара у једнократном износу, за друго 200.000, за треће 300.000, четврто 400.000, а за пето и свако наредно пола милиона динара. Поред тога, незапослене породиље за прво дете могу да рачунају и на месечну новчану накнаду од 15.000 динара, за друго 20.000, а за треће и свако наредно 25.000 динара, до првог рођендана детета – каже за „Варошке новине“ Данијела Топаловић.
Пре две године и држава је повећала износ додатака за бебе, који ни до тада није био мали. Тако сада прворођено дете од државе у једнократном износу добија 500.000 динара, другорођено 25.000 динара у 24 месечне рате, а треће и четврто дете по реду рађања 19.000, односно 26.500 динара и то десет година након рођења. На овај износ, плус и стартну помоћ по рођењу у износу од 135.000 динара.
Статистика је, међутим, немилосрдна и указује да сав овај уложени новац и бројне стимулативне мере на пољу подстицаја наталитета, како на државном, тако и на локалном нивоу, немају очекивани ефекат и резултате. Новчани додаци, све су прилике, не играју пресудну улогу да на свет дође више беба, а томе у прилог говори податак да је, рецимо, 2023. на територији Србије рођено 60.810 беба што је најмањи број од Другог светског рата. А када је Нова Варош у питању, према подацима Републичког завода за статистику, она је и даље међу пет општина у земљи са најнижом стопом наталитета.
-Забрињава још један показатељ. Наиме, од 20 беба рођених у првих пет месеци ове године, свега је петоро прворођених, што имлицира да је у граду све мање младих мајки, са потенцијалом да прошире своје потомство, а да је у порасту број нешто старијих породиља– каже Топаловић.
-----------------------
„ЗЛАТНЕ“ ГОДИНЕ
Према подацима Општинске управе, у новијој историји у Новој Вароши је било и година које су уливале наду да би се плач новорођених дечака и девојчица у нововарошком крају могао чешће чути.
Тако се у периоду од 2014. до краја 2019. годишње рађало и више од стотину беба, а највише их је на свет дошло 2016 – укупно 111. У протекле две деценије, најплодније су биле 2004, 2005. и 2006-та током којих се рађало по 146 беба.
Коментари