Стопића пећина на Златибору поново је отворена за туристичке посете свим данима од 9.30 до 18 часова. Цена улазнице је 250 динара за одрасле и 150 динара за децу од 7 до 15 година, док деца испод 7 година не плаћају улаз.
Стопића пећина је удаљена 19 километара од туристичког центра Златибора. Налази се на североисточној страни планине Златибор, између села Рожанство и Трнава, на пар стотина метара удаљености од пута Златибор-Сирогојно, што је, према наводима из Туристичке организације Златибор, чини једном од најприступачнијих спелеолошких објеката Србије. Име је добила по засеоку Стопићи у коме се налази.
Због својих природних карактеристика, очувања морфолошких и хидролошких обележја, првенствено бигрених када, јединствених по величини и начину настанка, очувања ендемичних врста пећинске флоре, животне средине и лепоте предела, Стопића пећина је Уредбом Владе Републике Србије 2005. године стављена под заштиту државе као споменик природе, заштићено природно добро од изузетног значаја. Спомеником природе „Стопића пећина“ управља Туристичка организација Златибор. Пећина је уређена за туритичке обиласке и отворена за посетиоце 2009. године, када је урађена и прилазна пешачка стаза којом се од паркинга долази до улаза у пећину.
Улаз у Стопића пећину је један од највећих пећинских отвора у Србији, импозантних димензија. Висок је 18, а широк између 30 и 40 метара. Стопића пећина је речна пећина и кроз њу протиче Трнавски поток. Цео пећински систем дуг је 1.691 метар. Пећина је разгранатог типа и састоји се од пет спелеоморфолошких целина: Светла дворана, Тамна дворана, Сала са кадама, Канал са кадама, који су уређени за туристичке обиласке и Речни канал, који још увек није отворен за јавност.
Налази се на 711 метара надморске висине, на десној обали реке Приштевице, чији хук се чује све време док се прилази стазом до пећине. Река Приштавица је брза планинска река, па је у прошлости на потезу од улаза у Стопића пећину низводно на реци било изграђено неколико воденица, где су мештани околних села, користећи снагу дивље реке, млели жито.
Прилаз пећини и плато испред улаза уређени су 2009. године, исте године када је пећина отворена за посетиоце. Тада је изграђена билетарница и уређен мобилијар, постављени столови и клупице за одмор посетилаца, а цео прилазни комплекс реконструисан је 2018. године.
За Стопића пећину импозантних димензија стручна јавност заинтересовала се још почетком двадесетог века, а прве писане податке о њој налазимо у Записнику Српског геолошког друштва из 1901. године, док је прва спелеолошка истраживања обавио наш велики истраживач и творац научне спелеологије, чувени Јован Цвијић од 1909. до 1913. године.
* * *
Пројекат „Чајетинa на сајту Варошких новина“ је суфинансиран из буџета Општине Чајетина (Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражава ставове органа који је доделио средства)
Коментари