Еколошка секција ОШ“Живко Љујић“ најсветлији је пример еко-активизма у нововарошком крају. Млади чувари природе из једине градске осмољетке и у доба короне задржали су лидерску позицију у организовању и спровођењу бројних активности и програма на пољу екологије.
-Лане смо због епидемиолошких мера и специфичног режима наставе били принуђени са смањимо теренске акције, али нас ни корона није спречила да се дружимо у природи и живимо у складу са њом – каже за „Варошке новине“ професорка екологије и биологије Јована Думић, која већ више од једне деценије успешно води еколошку секцију – креативну и вредну групу од око 30 ученика узраста од петог до осмог разреда.
Професорка истиче да су се заштитом животне средине бавили чак и „на даљину“. Учествовали су на он-лајн конкурсима, семинарима, едукативним радионицама, обележавали значајне светске датуме у области екологије, а освајали су и награде – чак две на такмичењу „Ноћ истраживача“ и својој школи на дар донели савремени микроскоп за кабинет биологије.
-У мањим групама ишли смо на излете и истраживали богато природно наслеђе нашег краја. Чистили смо школско двориште, садили цвеће и зеленило, организовали изложбе од рециклираних материјала... Већ су нам традиционално најзанимљивије акције током којих испитујемо квалитет воде и ваздуха на основу био-индикатора, чиме стечено знање у школи покушавамо да применимо у пракси. Правили смо чак и годишњи катастар загађивача у нашем граду. Као највеће загађиваче „таргетирали“ смо пилане, пелетаре, индивидуална ложишта и градску топлану – кажу ови млади еколози из школске секције уз оцену да је људска врста највећи непријатељ природе, а да човек својом немарношћу и неодговорним поступцима и односом према животном окружењу све више угрожава планету земљу.
Како би пружили свој додатни допринос да се подигне свест о значају екологије и смањи загађење на микро плану, еколози из ОШ“Живко Љујић“ планирају да се у наредном периоду више фокусирају на мапирање црних еколошких тачака и „агресивнију“ кампању код надлежних да их више не буде или бар сведу на минимум.
-Ова млада деца већ имају поприлично развијену еколошку свест, јер им у оквиру наставе, а и ван ње, константно усађујемо љубав према екологији. Али, не само речима, већ и делима и провођењем што више времена у природи. Само тако они стичу јасну слику које су предности заштите животне средине, али и негативни ефекти загађивача и људског немара по околину – наглашава Думић. Професорка Јована подсећа да на правилан развој еколошке свести код младих највише утичу породица и школа, али и институције својим сталним и усмеравајућим деловањем. Та копча фамилије, образовне установе, институције, као и у значајној мери цивилног сектора и медија у области екологије је још увек слабашна, сматра Думић, и зато би јачање тих спона требало да буде примарни циљ свих нас заједно.
Професорка каже и да су у последње време видљиви помаци у унапређењу заштите животне средине на нивоу државе и општине, али је изненађују негативни трендови у раду неких невладиних организација и удружења (чак и локалних) у чијем би фокусу требало да буде заштита животне средине.
-За поједине је екологија хоби и погодно тле за „испирање“ мозга теоријом и формом, без суштине. А иако има конкретних акција, највећим делом се своде да се (зло)употребе млађи и старији основци – чланови градске и сеоских еколошких акција и активисти локалних омладинских организација као „извођачи радова“, а да се туђим перјем ките неки други. Још је спорније што се пројектно суфинансирање еколошких пројеката од стране неких удружења користи како би се зарадио неки динар, а не да се ти програми реализују на добробит локалне заједнице, подизање свести о екологији кроз образовање и слично – сматра професорка Јована Думић.
* * *
Овај текст је део пројекта „Угроженост природних ресурса – аларм за узбуну“
Коментари