Река Увац, највећа притока Лима, јединствена је у Србији ( а реткост у свету) по томе што јој је хидроенергетски потенцијал искоришћен готово у потпуности. Неимари су јој , како је то певао један полимски песник, у срце побили три бране, па су кањон у средњем и горњем току потопила три вештачка језера – Радоињско, Златарско и Увачко језеро. Успомену на реку, које више нема, на географским картама, чува – Увачко језеро.
Трећа централа на Увцу, грађена је средином седамдесетих година прошлог века на Растокама, месту где се Увац растакао у два рукавца, а мештани села између Јавора и Златара га бродили. У документацији је имала радни назив ХЕ „Сјеница“, а том имену је, кажу, кумовао неки политички моћник... Тако су и језеро назвали Сјеничко, име писали и картографи, ушло у неке публикације. Уствари, због немара и неодговорности у „Лимским ХЕ“ и власти у Новој Вароши – није спроведена једна одлука.
Градња треће бране у кањону - ХЕ "Увац"
– Пред свечано пуштање у рад агрегата, у октобру 1979. године, Раднички савет „Лимских ХЕ“ је донео одлуку да се трећа централа на Увцу зове ХЕ „Увац“, а њено језеро – Увачко. Била је то жеља градитеља и запослених у „Лимским“, као и руководства ЕПС-а, а предлог је образложио Тико Љујић, тадашњи директор ЛХЕ – својевремено су сведочили запослени.
Неправда и грешке су исправљене тек крајем 2007. године, 28 година након доношења одлуке..
– У две последње године је трајала акција заљубљеника у реку, локалне управе, Туристичке организације и Фонда „Белоглави суп“ да припремимо документацију и поштујемо одлуку градитеља ХЕ „Увац“, да именом Увачко језеро чувамо успомену на лепоту кањона, брзака и вирова реке коју су потопила три вештачка језера – казивао је крајем 2007. године за „Вечерње новости“ Мићо Роговић, директор ТСЦ „Златар“ у Новој Вароши.
Растакала се и спајала река - Растоке
Коментари