За лучом трага у жилама столаша

Последњи лучар: Неђо Грујичић

Последњи лучар: Неђо Грујичић

Недељко Неђо Грујичић (60) из Драглице код Нове Вароши један је од ретких који и данас трага за лучом по четинарским шумама југозападне Србије, а некада су се овим послом бавиле читаве породице.

Зубље и  комаде луча натопљене смолом које ископа у врлетима Муртенице, Неђо износи на пијачну тезгу али је све мање муштерија. Осим за потпалу ватре, луч се у овим крајевима од давнина користио и  као лек, а ретки народни видари кажу да смола најбоље лечи  убоје и ожиљке на ранама.

-На пијацама су ми  жене и  даље главне муштерије. На Златибору луч купују и утегнуте госпође на високим штиклама и домаћице, и то углавном да им замирише у шифоњерима и отера мољце од гардеробе. У Новој Вароши  луч пазаре да потпале ватру и угреју се на планинској студени – прича Недељко Грујичић.

Вађење луча из пањева и жила давно одсечених црних борова „столаша“, није међутим ни мало лак посао. Да би се дошло до квалитетних комада луча треба закопати дубље, намучити се и потурити леђа, а искусни лучари у потрагу не крећу без помоћника и оштрог алата- крампа, секире, маља и ћускије вагаре.

- Још вадим луч из пањева четинара припреманих за катран пре више од пола века, а из једног сам извадио чак 400 килограма луча. Најбољи луч је у жилама, онај што је црн као говеђа пршута и тежак као олово, али до њега је тешко доћи. Јер главна жила „столаша“ у присојима испод Медвеђег брда и Бријача иде и до три метра у земљу – каже Недељко.

За лучевим жилама столетних стабала четинара Неђо Грујичић почео је први пут да траг још као десетогодишњак. У време када је са кириџијама на коњима обилазио села ариљског и моравичког краја и помаго им у транспорту и продаjи катрана, луча и других производа из домаће радиности.

-Било је то златно доба када су и луч и катран били на цени. Пре доласка струје луч се користио за осветљње, па смо га трампили за пасуљ, ракију, кукуруз, прасад и друге пољопривредне производе којих није било у планинским селима са суровом климом. Јагма је владала и за катраном, па су га многе породице на Муртеници тада пекле и од тога живеле. Моји преци су последњу катраницу потпалили давне 1966. године и од зараде купили њиву у Драгачеву – каже Недељко Неђо Грујичић, последњи лучар са Муртенице.

Борови као џинови

- На жалост на Муртници више нема ни катранџија ни џиновских стабала четинара. На окућници Грујичича у Драглици, која је настала крчењем шума, најмањи одсечени бор те 1927. године имао је 12 а највећи чак 24 кубика – каже Недељко Неђо Грујичић.

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.