Времеплов (23) : Нема ватре без цепанице

Дрвљаник за дугу зиму - огрев из Смудинога

Дрвљаник за дугу зиму - огрев из Смудинога

Домаћинлук куће у Старом Влаху одувек се гледао и по поседу шуме. Водећи рачуна с ким ће се ородити, фамилије су питале је ли кућа у гори, да ли је крстата гора, црногорица или листопадно дрво, је су ли им извори у буковој шуми? Није без разлога у оној причи „Шта човек не ваља кад има?“, на другом месту – дрво у потоку...

Поред свакодневне употребе на имању и у кући, од прута и ограде, колевке и намештаја, до алатки и зграђевина, луча и огрева, дрво је сељаку доносило и додатне приходе. Не каже се чудоради: Оморика – велика банка, Од чечара нема боље воћке: нити га окопаваш, нити заљеваш, Клека је мајка чечару...

Животно искуство у окружењу гором изнедрило је прегршт мудрости: Кад се секира чује, у својој је шуми. Само сeкира дебља од рада, Без пута и секире шума је као соко без крила, Сеци дрво према себи, Ништа не може да намучи човека к'о дрво дубећи и жена лежећи.

Са старих студенаца народне ризнице нараштајима су остале и ове поуке: Док је прут танак треба га исправљати, Старо дрво се не савија, Држи се за сирову грану, За ветром се и дрво повија, Нема главе без мане, ни дрвета без гране.

Буковина греје - дрвосече из Беле Реке

Оштроумност и недаће стално су брусиле опрез: И шума уши има, Црв највећи грм обали, Магла никад није пањ извалила. Ништа се не веже за труо колац. И подсећале горосече или лакомислене на меру у свему, бар оне који ће да чују: Сеци гору, све си гори, Чим је на њему кукавица кукала, нема од тога вајде, Ни сву гору посећи, ни без дрва кући доћи, Корила кука криво дрво, Криво дрво не исправи, Седи дрво на дрво,...

На ситу времена су просејана и зрнца умовања о квалитету дрвета: Каква клада, такав ивер пада, Какво дрво, такав и клин, Ни од врбе клина, ни од зета сина, Бреза и јова да могу од срамоте – на рамену би сатруле (док их донесу из шуме), Тешко ватри на љесковој грани, Нема куће без домаћице, ни(ти) ватре без цепанице, Суво дрво потпаљује, а сирово притискује, Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја...

Уз ове бисере ваља поменути и онај о слози чељади и берићету куће: На врућем огњишту ватра се брже распали.

Нарамак дрва за конак

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.