Хотел „Панорама“ јесен дочекује са одличним пословним резултатима. У првих осам месеци ове године око 7.000 гостију остварило је близу 28.000 ноћења, што је још бољи учинак него у истом периоду лане- каже за “Варошке новине” управник хотела и директор Туристичке организације „Златар“ Бранко Пуцаревић.
Најбоља посета забележена је током летњих месеци. У другој половини јуна, као и у јулу и августу хотел је био пун као шибица, а према тврдњама надлежних из Туристичке организације "Златар", у овом периоду слободних кревета није било ни у осталим приватним хотелима, апартманима, сеоским домаћинствима и објектима домаће радиности на Златару и околини. У “Панорами” је попуњеност капацитета у прва три квартала 2019. била преко 80 одсто, а према досада уговореним аранжманима, око 130 лежајева резервисано је све до средине новембра.
Аналитика којом баратају у „Панорами“ указује и на помаке у броју туриста из иностранства. Како у овом највећем смештајном објекту, тако и у већини осталих на овдашњој планинској „лепотици“ овог лета приметан је био пораст страних посетилаца, од којих је било и туриста из далеког Сингапура, Бразила, Аргентине, а највише из Кине, Пољске, Мађарске, Немачке, Холандије, земаља региона... Још од лане је забележен и тренд дужег задржавања гостију. Они су се током прошле године, као и у првих осам месеци 2019-те у смештајним објектима на Златару у просеку задржавали од три до шест дана, што је дупло дуже у односу на период од пре три-четири године.
Добри резултати: Директор ТО "Златар" Бранко Пуцаревић
-Нова Варош и Златар у том погледу не одступају од осталих дестинација у земљи, јер је у последње време најпопуларнији туристички тренд продужени викенд, који гости желе да проведу уз активан одмор. Како бисмо удовољили оваквим захтевима савременог туристе, којем шетња и чист ваздух нису довољни, летос смо наставили да проширујемо лепезу садржаја. Тако су сада у понуди и један од највећих зип-лајн система у земљи, као и нова, три километра дуга пешачко-бициклистичка стаза „Батровац“. Инвестиције су укупно вредне близу девет милиона динара, а реализоване су уз подршку Министарства туризма, које ће нам, иначе, помоћи да у наредних неколико месеци изградимо игралиште за децу и започнемо радове на изградњи фудбалског терена на Златару, као и да уредимо још пар видиковаца и унапредимо туристичку сигнализацију – наглашава Пуцаревић.
Директор Туристичке организације и управник „Панораме“ додаје и да је структура гостију који су прошли кроз овај објекат варирала у односу на период долазака. Током пролећа у њему су одмарали индивидулци, полазници рекреативне наставе, синдикалци и екскурзије, док су последња три месеца били резервисани за спортисте. Овог лета су, ипак, доминирали девојчице и дечаци узраста од осам до 14 година, који су били полазници „Супер кампа“ из Београда. У „Панорами“ је тако од средине јуна до краја јула продефиловало око 1.400 малишана из српске престонице.
-Према досада уговореним аранжманима, добру посету очекујемо до краја овог месеца и током октобра, све до друге половине новембра када планирамо да мали предах искористимо да „умијемо“ објекат и додамо још по неки садржај како бисмо спремно дочекали новогодишње празнике и зимску туристичку сезону – каже Бранко Пуцаревић, уз најаву да се Туристичка организација током јесени спрема и за агресивније промотивне активности и наступе на најважнијим туристичким сајамским манифестацијама у земљи.
ГУБЕ ЗБОГ “СИВЕ” ЗОНЕ: У Туристичкој организацији “Златар” процењују да је у нововарошком крају у протеклих седам-осам месеци ове године остварено близу 40.000 ноћења. Овом статистиком, међутим, обухваћени су само објекти који су уредно пријављени, њихови власници плаћају обавезне таксе и користе попусте за ваучере. Није тајна да на Златару има и поприличан број оних који већ годинама уназад потпуно раде у „сивој“ зони. Годишње се у општинску касу од накнаде за боравишну таксу слије нешто мање средстава од око 2.000.000 динара, а процене су да би у односу на реалан број посета и ноћења, та цифра требало да буде и пет пута већа. За, рецимо, пет година, локална самоуправа само по овом основу изгуби око 25.000.000 динара, а то су средства којима би се могла изградити додатна инфраструктура односно обогатити ванпансионски садржаји.
Коментари