Поповића кућер за здрав сан

Један од ретких у нововарошком крају: Миланко и Олга крај свог кућера

Један од ретких у нововарошком крају: Миланко и Олга крај свог кућера

Око поднева, када припекне сунце, Миланко Поповић из Божетића оставља све радове у пољу и склања се у кућер да одмори. Кажу да ништа не крепи тако као чамова брвна, па се Миланко након кратке дремке у њему осећа чио и ведар као да му је осамнаест лета а не 80, колико је недавно напунио.

Кућери су најмање планинске куће и коначишта чобана и некада их је имало свако сеоско домаћинство. Данас их је свега неколико у целом крају, новије су градње, већих димензија него традиционални и углавном су део понуде у етно-туризму. Свој кућер, Миланко је направио пре четири године на ћувику изнад породичне куће. Мада је на воловским колима, на точковима, за сво ово време нигде није померан.

-Не зна се да ли је лепше спавати у њему, док напољу греје сунце или када киша туче по крову. Около мир и тишина, чују се само птице и стока у пољу- каже Миланко, који је до пензије радио као ветеринарски техничар у задружној амбуланти на Боровитој главици.


Као у хотелу: Унутрашњост кућера

За разлику од некадашњих који су били оскудно опремљени, у кућеру Миланка Поповића је скоро као у хотелској соби. У пар квадрата стали су предсобље и спаваћа соба са душеком за француски лежај. У кућеру је разведена и инсталација за струју, а има и прикључак за радио апарат и телевизор.

-Правио сам га искључиво за одмор, за мене и моју Олгу, али сам одустао од првобитне идеје да га сељакам трактором по планинским пропланцима. Стигле ме године па ми је све теже да се пењем уз брдо до кућера. Због тога ћу га вероватно продати. Има заинтересованих, највише међу кафеџијама који би да га изнајмљују туристима- каже Миланко.

Некадашњи кућери грађени су најчешће на два заобљена брвна, као санке, ради лакшег транспорта по летњим стаништима стада и чобана. Кров им је био од луба - коре дрвета, који је почињао од земље, као и подом од дасака.

-Као девојка сам код мојих у Радишићима изнад Дубнице често спавала у кућеру крај тора, јер толико је било вукова да нисмо смели да оставимо саме овце. Спавало се на слами и поњави и нисмо се жалили. Ови данашњи кућери имају сву згоду, али више нема ни стада ни чобана- каже Миланкова супруга Олга (75).

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.