Времеплов (11): Вуна најбоље греје

Док је оваца, биће и шишања: Скидање вуне у Бистрици

Док је оваца, биће и шишања: Скидање вуне у Бистрици

Вуна зими греје, лети хлади. Ништа не греје ( и не притиска) к'о губер. Не опружај се мимо губера. Чарапе „бјелаче“ чувају ноге, а појас и прслук леђа. Ако не добијеш чарапе, добићеш назувице.Кад од куће одмичеш – притегни опанке и понеси гуњу и комад љеба. Ко лети понесе гуњу, а зими ужину – неће се кајати. У планину (шуму) лети понеси гуњу, а зими сланину. Невоља кудељу на танко преде. Весело срце кудељу преде. Способна и у брдо и у нити.

Под скутом старовлашких планина, где су ови бисери настали као животно искуство и трају тако што је пословички говор постао говорна навика – чува се успомена на тардиционална занимања и вуну. Изгубила је вуна трку и повукла се пред неким материјалима, а ипак се најдуже задржала у домаћој радиности као сировина за одевне предмете, прекриваче, огртаче, душеке, тепихе. Као дар природе, вуна је у животу човека пронашла најширу примену, идеална је за сва годишња доба, а угодна и мека за спавање, омогућавајући лак сан.

Рукотворине: Ћилим ткаља из јасеновачког засеоак Кукаче

Oвчарство је некад било кључна грана сточарства у Старом Влаху, један од главних извор прихода, па су чобани и домаћини, у раљама живота и патњама опстанка на ветрометини, уз будност и опрез на сваку опасност, готово свакодневно полагали испит стеченог у старовлашкој школи живота. Отуда и раскошни дух. лакоћа надмудривања, али и јетка, бритка, горка опомена и ововременски актуелна: Чије овце, тога и ливада. Тешко стаду које овца води. Лепо блеји, а лоше се музе. Док је оваца, биће и вуне (шишања).Сетила се преља кудеље уочи недеље.Да је потке колико основе, нико не би био без капута (кад би се урадило све што се говори, обећава) .Којој овци руно смета, ту нема ни овце, ни руна.

Тек по који брав или мање стадо могу се видети у жицама и оградама дворишта. Сељаци често, док гмижу земаљским рајем, уз штап чобанишу, понекад у самотињи, гаје по које „заупокојено грло“ не одричу се тако лако руде и праменке. Али, перјане и кожне јакне одавно су одувале гуњу, ретко се ко данас покрива губером, у музеј су смештени ћилими...

Ове фотографије, снимљене узгред или за новинске ступце, у трену су отеле од заборава и овековечиле оно што је савремени живот потиснуо. Све ређе се чују или ће брзо нестати и породица речи везаних за вуну, прераду и традиционална занимања као гребени, вретено, вратило, кудеља, нити, разбој...

Преља из Горњег Трудова

 

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.