Времеплов: Летњиковци - весници туризма на Златару

Летњиковац на Воденој Пољани: Борисављевићи и гости 1934. године

Летњиковац на Воденој Пољани: Борисављевићи и гости 1934. године

Први гости на висове Златара стигли су пре девет деценија, тражећи спас од летње жеге и крепећи тело на пропланцима и ливадама и у мору четинара, јасика и бреза, уз студенце и свежину ноћи. Коначили су у срцу планине – у летњиковцима на Воденој Пољани, на надморској висини од 1.440 метара , као и у колибама у Булатовићима.

Трагове о првим корацима туризма оставио је Григорије Божовић (1880-1945 ), сарадник „Политике“ у путопису „По Старом Влаху“, објављеном у јуну 1935. године. Очаран лепотом планине, путућуји преко Коника, Божовић је у тексту „Златар, бива, давни“, 4. јуна објавио:

– Кад сам наишао на Водену Пољану, на вилу покојнога Милана Борисављевића, нашега санџачкога великог госпара као да је био из Дубровника – јекнуо сам, али кад сам сутрадан видео летњиковац инжењера Минића – збуњено сам помислио да ли ја немам ока, или се одиста пред мном развијају слике само ради кушања и игре нада мном...!


             

            Снадбевање из комшилука: откупна станица на Златару


Подсећајући да је Златар „најгласитија планина у Старом Влаху, далеко испред Јавора и Голије и свих осталих брда“, чувена и по суватима породице Борисављевић из Нове Вароши, Божовић указује и на још једну вредност Златара:
`
– Он је летњи издиг Пријепоља и Нове Вароши, њихово летовалиште, наравно у још малом обиму. Најозбиљнији покушај учинило је „Друштво Златар-Јабука“, чији су чланови Пријепољци и Нововарошани. Друштво је у месту Булатовићима на Златару подигло скромну гостионицу и пет-шест „колиба“, малих од брвана летњиковаца са по неколико соба, удешених и за по једну и за повише породица.

У репортерском запису „Изгледи и могућности Златара“, објављеном у књизи „Граничарска коб“ ( Пријепоље, 2010), Божовић читаоцима открива да у Булатовићима има и приватних колиба, а на летовалишту доста млека, сира, јаја, живине и меса, као и да је ово друштво „прегло да за ловце и смучаре од Златара начини привлачно средиште“.

– Данас има 32 постављена удобна кревета и летовалиште би одмах могло спремити све што је потребно за стотину особа, а по пријави и за две стотине.У овај посао ушло је много људи што воле крај и Златар. Прошле године је цео пансион износио свега 37,50 динара...Једина је незгода недостатак удобних путева.Лако је доћи до Прибоја железницом и до Пријепоља и Нове Вароши аутомобилом.

ПРОГУТАО ИХ ПЛАМЕН: Сведочанства о првим објектима и гостима сачувана су на неколико фотографија у књизи Војислава Суботића “Казивање Борисављевића“ – житије и родослови (Нова Варош, 1992 и 1995)), . Виле и летњиковци страдали су у вихору Другог светског рата и једном пожару. На некадашњим летовалиштима једини туристички објекат је шумарска кућа на Воденој Пољани, док је први хотел „Панорама“ изграђен пре пола века на Бабића Брду.

 

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.