Путокази и табле немара на локалним путевима

На општинским и сеоским путевима је право шаренило и немар у путоказима и обележавању назива места. Табле су од лимова, понегде од дашчица или склепане од окорака и талпина, на ћириличном или латиничном писму...Неке табле су зарђале и оштећене, стубови су често искривљени, неки и однети за кућне потребе...

Има и места и сеоских центара где недостају табле са називима, а у низу засеока се мештани довијају да намернике обавесте где су и куда пролазе. Истина, понегде и уљудно, али и са лошим натписима и жврљотинама или су табле одавно заборављене, па то само допуњује ружну слику овог важног посла широм општине.

Најбоље то можда илуструју слике два лица табли и путоказа на раскрсници у Акмачићима – прва на путу за Божетиће и Ивањицу, а друга са скретања из правца Радијевића.

Недавно сам у једном сеоском центру, на помен ове теме и прекор упућен мештанима, чуо следећи дијалог:

-Па требало би сви одговорни, од месних заједница, општинских служби и инспекција до туристичке организације, да седну за сто, да се договоре...

-Да су одговорни – био би ред, а не ове брука, којој се смеју гости?! Сви надлежни треба да раде свој посао, али у координацији и без разбацивања пара!

Можда ће неко рећи да има – пречих послова?! Знам, али и ово нас чека... И то одавно...