Песничка награда Радојици Перишићу

Радојица Перишић, песник из Нове Вароши, добитник је књижевног признања које носи име познатог прозног писца са Косова и Метохије. Аутор је за песму „Вечна“ освојио прву награду на конкурсу за годишњу књижевну награду “Тома Радосављевић” који већ традиционално расписује  Центар за културу „Сава Дечанац“ из Лепосавића.  Овогодишњи лауреат у категорији за најбољу кратку причу је Анђелко Анушић, истакнути књижевни стваралац из Новог Сада.
 
Ласкаво признање нововарошки песник освојио је у јакој поетској конкуренцији, а кристална повеља и новчана награда додељене су му на свечаности уприличеној  у Лепосавићу, градићу на северу јужне српске покрајине. Догађај је, иначе, окупио бројне песнике, прозаисте и друге угледне званице, а за све њих био је уприличен и уметнички програм уз гостовање кантаутора Миодрага Бурића. Стручни жири је ове године радио у саставу: професорка др Валентина Питулић, професор др Небојша Лазић и Марија Миљковић, сарадница са Филолошког факултета у Косовској Митровици.
 
-Најдража су признања која носе имена књижевних прегалаца, а доделе их људи које не познајете јер сте тада уверени да је њихов суд објективан. Писање песама, иначе, доживљавам као извршење задатка добијеног од Оног ко наше животе уређује. Надам се да сам бар делом извршио добијени задатак – истиче Перишић, који се у свом досадашњем поетском стваралаштву окитио бројним наградама .

 

 Аутор, по вокацији специјалиста интерне медицине, добитник је, између осталог, престижног признања „Раде Томић“, а награђиван је и на прегршт других књижевних манифестација и на поетским конкурсима, међу којима се истичу они у Врбасу, Књажевцу, Ћуприји, Нишу, Барајеву... Објавио је три  збирке песама. Првенац „Повратак себи“  је светлост  дана угледао 2011.године. Потом су уследиле књиге писане у форми сонетног венца – „Долазак по венцу“ и „Дани“, који је прави мали сонетни дневник посвећен Старом Влаху. 

 

 

Ех, ... земља:
Тежаку мајка, станиште и рака,
Грумен, бразда, њива, гувно и стрн;
Имање, међа, проклињање брата,
Зрно, прах, па сомун с девет кора, црн;
(Знојилиште, одмориште,
Сањалиште, љубулиште,
Плодилиште, рађалиште)
Највећма је мучилиште,
Родоносом веселиште!
Ех, …земља!

 

Двор, двориште, дедовина;
Дом, кућиште, домовина.

 

 Ех,... земља!