Штитково: Наслеђе чека заштиту

У општини Нова Варош не постоји село које има већи значај за историју и културу краја од Штиткова?! Село је, међутим,  слика и прилика нашег  немара и бахатости према баштини?!? Слика кратког памћења и брзог заборава!?
 
Иако је у Штиткову  столовао део лозе кнезова Рашковића,  која је  одиграла велику улогу у одбрани српског бића под турском влашћу, дајући народу духовне вође, јунаке и трибуне,  зидала светиње и чувала веру –  овде нема никаквог трага?!
 
На значајној локацији терен  није истражен георадором,  археолози нису закопали ни будак, није се трагало за двором Рашковића, нису  заштићени споменици народног градитељства, нити амбијентална целина . Летос је река намерника узалуд тражила водича, паное, проспекте, публикације о старинама...Већ дуги низ година група јавних и културних радника  апелује да мештани, којима је Штитково на личној карти и срцу, те локална власт и установе што треба да брину о баштини –  предузму кораке да се, уз помоћ Завода за заштиту споменика културе из Краљева, ово благо прогласи за културно добро. То би селу, свакако, отворило пут на туристичке и мапе културног наслеђа...
 
Занимљиво је шта о наслеђу и заштити  каже струка? Драгиша Милосављевић, историчар уметности из Ужица, у рукопису књиге “Штитково – наслеђе и заоставштина“ подсећа:

 

- Заоставштина Штиткова чини круцијалну компоненту будуће заштите која ће се, свакако, остварити пре или касније. То је заоставштина коју су иза себе оставили кнежеви Рашковићи, чија је историјска улога у српском народу потцењена и површно истражена. Захваљујући туђинским идеологијама, Рашковићи су од прошлости народа коме су припадали сурово одвојени како у временима османске доминације, тако и у доба комунистичке олигархије.Преко њихове заоставштине прелазило се ћутке, као што је и њихово седиште, односно центар Старога Влаха - Штитково, са пуном свешћу препуштано забораву. А заоставштине Штиткова су куће и окућнице, књиге, црква, иконе и листови папира исписани у невољама. Али њој припадају и гомиле камења од рушевина спаљених манастира и споменици уграђени у темеље нових храмова.

 

 

- По свему Штитково намеће посебну форму заштите. Она се односи, пре свега, на заштиту природе или боље речено природног феномена битисања на овим просторима, затим заштиту наслеђа и културне заоставштине, која се да евидентирати на сваком кораку. Посебно место припада заштити старовлашког градитељства, старих и у доброј мери сачуваних објеката.Штитково је својеврсни феномен, готово непоновљив на просторима југозападне Србије - пише Милосављевић.
 
Било је неколико покушаја,  али недовољно истрајних  у спровођењу поступка заштите и презентације, пре свега због  незнања, сујете, острашћености, амбиција, јаза између жеља и обавеза...Прављене су и грешке у корацима: као она у  прошле године започетом спашавању цркве Благовештења од влаге, кад су радови на рестаурацији  извођени без надзора Завода за заштиту споменика културе, чиме су   прекршене одредбе закона о културном наслеђу.С друге стране, у Општини су пре неку годину тражили техничке услове за рестаураторско-конзерваторске радове на крајпуташима (што је сасвим нормално и добијено је од Завода), док су, издвајајући средства за цркву, која је далеко значајнији споменик – гледали кроз прсте?! Чудни неки двоструки аршини?!?
          

Врзино коло

 
Велика кадровска оскудица и  недостатак лица задуженог за област културе у Општини или њеном Већу су  камен  о врату иницијативе да Штитково  доспе на листу заштићене баштине. Овде никако да схвате да заштита није посао ентузијаста, већ треба да се укључе установе, општинске службе, власт и да се престане са разбацивањем речима, прањем руку и бежањем од одговорности...
 
Била би, можда, мала утеха да је Штитково на пољу духовне обнове и повратку коренима и традицији - усамљен случај?!