Нова Варош из старих албума!

Библиотека „Јован Томић“ у Новој Вароши започела је акцију прикупљања старих фотографија како би помогла да се део прошлости и традиције Старог Влаха отргне од заборава. Позив матичне књижевне ризнице није остао без одјека. Већ је прикупљено преко 400 старих фотографија и разгледница које ваља разврстати, послагати, средити као изложбену поставку, а потом и сабрати међу корице завичајне монографије.

Судећи према одличном одзиву, наши суграђани, као и Нововарошани расути широм матице и расејања, са благонаклоношћу су дочекали јавни позив Библиотеке и са пуно ентузијазма почели да претурају и пребирају по породичним албумима,орманима, таванима… Старе фотографије, као својеврсна сведочанства минулих времена, стижу са свих страна, а на њима су разнолики мотиви. Од породичних окупљања , различитих светковина, сабора, објеката народног градитељства, старинских ентеријера, преко народне ношње и староградске одоре, до ђачких састанака и растанака, живописних панорама са старовлашких планина и из клисуре Увца, давно заборављених улица и споменика, важних догађаја, првих машина, путева, ћуприја…

Најстарији досада приложени документ јесте разгледница Нове Вароши из давне 1904.године. Један Београђанин, родом из златарског краја, послао је, рецимо, слику његовог претка, некада познатог трговца, Хаџи Мила Цуцића, за кога данас мало ко зна. У Библиотеци кажу да су на трагу још неким заоставштвинама и фотографијама из албума угледних нововарошких породица још пре ослобођења од Турака, као и између два светска рата.

-Верујемо да ће стари фотографски записи омогућити да се боље разумеју прохујала времена и да се доживе са свим благодетима и невољама, да се боље упознају људи, њихов свакодневни живот, занимања, обичаји…Ти документи могу бити и извор за историјска, етнолошка, културна и друга истраживања. Оно што смо ми у Библиотеци планирали је да сву приспелу грађу систематизујемо, средимо, тематскли разврстамо и направимо изложбу, а потом саберемо међу корице монографије.То је озбиљан посао, који тражи време, стручни тим и подршку институција – каже Милана Јелић, директорка Библиотеке и наглашава : -Знамо да су те фотографије многима драге успомене и да их неки љубоморно чувају. Али не би требало да страхују да ће остати без драгоцености јер савремена компјутерска опрема омогућава да се лако и брзо ураде копије или да нам их власници пошаљу електронским путем.

У овдашњој Библиотеци напомињу да акција увелико траје. Фотографије се могу достављати лично, електронском и брзом поштом, али и преко друштвених мрежа.


Иначе, иницијатива да се старе фотографије саберу међу корице књиге, у поменик или завичајну монографију, покренута је крајем 2013.године. Тада је то учинио новинар Драгољуб Гагричић текстом “Последњи воз за старе слике” , објављеним на страницама “Златарских новости”, и записом у књизи “Дозивање предака”.

-Сакупљањем фотографских записа, које су огледало времена, у нашем крају нико се није бавио озбиљније или је то бар чињено у ретким приликама. И све што је прикупљено углавном је било у приватним албумима, далеко од очију јавности, а само су поједини документи нађени у фототекама или на страницама књига и новина. Они су изузетан визуелни документ и извор за истраживаче. Ако је деценијама занемарена брига о наслеђу, сад је прилика да се ухвати “последњи воз” и од заборава сачува прошлост – истиче Гагричић, уз подсећање да се и остало драгоцено културно-историјско наслеђе, од ископина, римских споменика, до предмета ручне израде, годинама развлачи и односи.