Први број часписа „Стари Влах“ биће представљен читаоцима на промоцији која је у петак 22. марта, у 19 часова, у Дому културе „Јован Томић“ у Новој Вароши. Реч је о годишњаку у издању Истраживачко-издавачког центра "Стари Влах" из Београда.
Први број часописа „Стари Влах“, на 200 страна доноси радове из пера 55 аутора, истраживача, историчара, али и сведока неких данашњих прилика, из престонице и ширег завичаја, у првом реду у сливу Моравице и Увца. Странице "отвара" анализа стања у Старој Србији у 19. и 20. веку из пера проф. др Славенка Терзића, академика САНУ, који пише о разним политичким идејама, друштвеним процесима, националистичким превирањима и намерама.
- Ово подручје од стратешког значаја, које није заобишла ниједна олуја, већ је било поприште многих војних сукоба, заслужује часопис у коме би се сабирала различита мишљења, афирмисао препознатљив старовлашки дух и писало о прошлости, али и будућности, да се створи простор за афирмацију и економије и културе - наглашава у уводнику гласника одговорни уредник Миломир Краговић, новинар и публициста.
На интеграцију дела Старог Влаха у Кнежевину Србију за време владавине књаза Милоша Обреновића подсећа др Жарко Илић. Годишњак подсећа и на знамените личности "ломног Влаха Старог" - кнезове Рашковиће, сердара Јована Мићића, војводу Петра Бојовића, проту Јевстатија Караматијевића, а текст социолога и универзитетског професора Сретена Вукосављевића (1881-1960) .
Млади историчар Филип Бјелић забележио је заборављене игре у нововарошком крају и 1.500 старих речи и израза. Пред читаоцима су прилози о нововарошким породицама и стихови 23 песника из више општина у избору Мирка Иконића, прибојског песника. Странице најављују и градњу РХЕ "Бистрица", као и туристичке планове Златибора, док др Саша Маринковић казује о станишту белоглавог супа на литицама Увачког језера.
Часопис објављује и карту Старог Влаха, коју је после вишегодишњих истраживања урадио др Жарко Илић, научни сарадник Катедре за историју Филозофског факултета.
- У првом броју има више историје, желели смо да што убедљивије представимо старовлашке корене, ту несвакидашњу лепоту различитости и чудних парадокса. Већ у следећем броју садашњост и будућност ће имати превагу - обећава Краговић.
Коментари