„Ој, Негбино, родни крају“ назив је песничког првенца четрнаестогодишњег Боривоја Илића из Негбине. У књизи у издању Удружења текстописаца Србије, чији је млађани поета члан, сабрано је око стотину завичајних, љубавних, родољубивих, породичних, обичајних и празничних песама подељених у пет циклуса.
-Боривојев свет је уроњен у традицију. Он воли своје село и живот у њему, обичаје, обреде, непатворене изразе који су у духу колективно несвесног српског бића. Помало сиров стил, његове песме чини аутентичнијима, ближим публици те провенијенције. И то јесте суштина, камен међаш Боривојевог писања, он се не додворава трендовима, некој или нечијој поетици. Можда је управо та недорађеност, али донета на оригиналан, готово архаичан начин, и главна одлика његове поезије – рекао је професор српског језика и књижевности Жељко Живковић на промоцији прве збирке песама младог аутора, недавно уприличеној у просторијама издвојеног одељења ОШ”Гојко Друловић” у Негбини, а у присуству великог броја поштовалаца поезије утемељене у народном стваралаштву.
Огроман труд и упорност, жеља за напредовањем и грађењем сопственог поетског стила, даровитост и таленат, активно учешће у свим школским програмима и светковинама, само су неки од разлога због којих су Боривоја подржали његови наставници, али и другари из школе, мештани села...Посебно његова професорка српског Данка Ивановић. -Млади аутор у свим песмама користи мотиве села, кућног огњишта, све оно што је фолклорно и што је традиција. А у доста песама осећа се и утицај лирске поезије – казала је Ивановић.
Даровити Негбинац пише песме још од раног детињства, а његова фасцинација и љубав према завичају је данас ретка међу његовим вршњацима.
-Надахњује ме моје село, људи у њему, мајка, отац, кућа, огњиште, као и све оно што је старо и помало заборављено. У своју прву књигу уткао сам велику љубав према завичају, родној груди, својој земљи и народним обичајима – рекао је на промоцији Боривоје Илић, који је, иначе, осим на пољу поетског стваралаштва, активан и успешан као члан Друштва за неговање традиционалног певања извика. Од лане је и члан Удружења текстописаца Србије јер млађани поета пише текстове и за естрадне извођаче.
Промоцију збирке “Ој, Негбино, родни крају” употпунили су и Боривојеви другари из школе-чланови драмско-рецитаторске секције који су говорили његове најлепше стихове.
Коментари