Ученици ОШ ”Живко Љујић” и Средње школе у Новој Вароши, са својим професорима хемије, биологије и физике, прикључили су се овогодишњем обележавању “Европске ноћи истраживача”, манифестације посвећене популаризацији науке и учења кроз забаву.
Домаћин је другу годину за редом била Средња школа, а догађај су обележили занимљиви експерименти, као и одлична посета. Млади истраживачи и истраживачице, њих тридесетак, подељени у неколико група, били су овог пута ангажовани радом на шест огледа, који су имали за циљ да укажу на важност науке , како генерално, тако и у свакодневном животу.
Занимљиви огледи
Основци су се представили са два огледа : први је везан за феномен “стаклене баште” односно аутентичног хемијског врта, а други, такође визуелно примамљив, јесте приказ раста кристала у стаклу. Истраживачи - средњошколци одлучили су се да овом приликом јавности прикажу четири експеримента. То су : одређивање масноће у намирницама односно скривене масти у “грицкалицама”, хоматографија или оглед раздвајања боја, одређивање брзине ветра и представљање улоге и значаја лишајева, који су у природи и знак и лек.
-И са овогодишње манифестације послали смо поруку да је наука важна, а да научна достигнућа имају значајну улогу и у нашој свакодневици.Вредни и талентовани ђаци су, уз менторство својих наставника, показали да мали, једноставни експерименти могу да укажу на важне аспекте у свакодневном животу – каже професорка хемије у Средњој школи Милунка Чакаревић.
Она за “Варошке новине” додаје да је догађај и пример добре праксе како образовне установе могу одлично да сарађују на заједничком задатку и опште добро.
Воле експерименте
-Волимо да експериментишемо и да разноразне научне појаве и феномене разотривамо и упознајемо кроз практичне, “опипљиве” примере, тако се и играмо и истажујемо. На овај начин се осећамо и корисно јер и ми као ђаци пружамо свој скромни допринос у популаризацији науке. Желели бисмо да сличних догађаја буде више у нашем граду – кажу млади истраживачи – учесници ове мини- научне смотре.
Догађај у Средњој школи употпуњен је трибином на којој је о појави флуоресценције говорио Бранислав Миловановић. професор са Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду. Ова установа је и организатор манифестације у Србији, док је покровитељ био Институт за молекуларну генетику и генетски инжењеринг у Београду.
“Европска ноћ истраживача” се, иначе, одржава сваке године почетком октобра у више од 300 градова широм Европе, а овог пута је уприличена под слоганом “Светлост науке”.
* * *
Овај текст је део пројекта „Они су наша будућност – подржимо их“
Коментари