Ликовна секција Основне школе „Живко Љујић“ је већ деценијама уназад расадник талентованих ђака и љубитеља уметности. Шездесетак полазника ове јединствене школице цртања, сликања и вајања, као и њихови претходници, апсолутни су рекордери по броју освојених награда на домаћим и иностраним ликовним конкурсима и такмичењима.
Ликовни радови чланова секције, разноликог уметничког „рукописа“ и сензибилитета, красе сваки кутак градске осмољетке, а колективне изложбе ових даровитих ученика су неизоставни део свих школских светковина.
-Љубав према уметности, могућност и слобода испољавања индивидуалне креативности, талента и оригиналности, као и начин рада, мотивисали су нас да своје слободне активности усмеримо управо ка ликовној секцији – кажу њени чланови.
Уживају у свим ликовним техникама
Они за „Варошке новине“ истичу да су ти тренуци стварања неког рада за њих драгоцени. Подједнако уживају у свим техникама – цртежу, акварелу, пластелину, „сувом“ пастелу, плитком рељефу, резбарењу, дуборезу на сапуну, глини, различитим вајарским комбинацијама...
Уметност их, кажу млађани ствараоци, подстиче и на истраживање и размишљање, а у исто време их релаксира и опушта од нагомиланих школских обавеза.
-Ликовна секција је њихово уточиште, место где су слободни да се изразе, развијају свој таленат, усавршавају различите вештине, али и продубљују пријатељства и добро се забављају – каже наставница ликовног образовања Милка Лојаничић. -Моја улога као ликовног педагога јесте да подстичем развој њихових талената, афинитете и склоности у овом сегменту уметничког изражавања. Ова деца су дивна и особена, вредна, дисциплинована. Она осећају да поштујем њихову посебност и ослушкујем њихове индивидуалне жеље и потребе, што је јако битно. Најважнија ми је, ипак, мисија да се потрудим да под теретом обавеза и свакодневних брига њихових породица не изгубе осмех.
Ликовни педагог, наставница Милка Лојаничић
Иначе, у овом малом уметничком колективу не цене се само таленат и оригиналност, већ и вредан рад и учење. Чланови ликовне секције нису окупирани само сликањем, цртањем и вајањем, већ и освајањем нових знања из области историје уметности. И сви имају подједнаку шансу да се истакну и издвоје у ономе у чему су најбољи. И то није све. Уз ликовно стваралаштво, ова занимљива деца пуно тога уче и о правим животним вредностима, погубности кича и шунда, пошастима потрошачког друштва...
-Покушавам да им разбијем заблуде о томе да су материјалне вредности са једне стране прецењене, али да, са друге, и од уметности може лепо да се живи. Како у духовном смислу, тако и у финансијском – каже Лојаничић.
Ови млађани ликовни ствараоци се састају најмање једном седмично, а пред такмичења и изложбе пуно чешће. Тада влада потпуни уметнички „хаос“, трка са временом и жеља да се поново, по ко зна који пут, прикажу у најбољем светлу.
Поносни су и на свој ликовни кабинет где се окупљају и кажу да је он већ деценијама уназад богата ризница више хиљада уметничких дела и један од најлепших у граду и шире.
Полазници ликовне секције и њихова наставница стидљиво подсећају и на бројне успехе које су ученици ове школе остваривали на такмичењима и конкурсима окружног, републичког и међународног ранга. Издвајају се прва, друга и трећа места на светковинама : „ Тесла, бајка о струји“, „Матерња мелодија и образовање“,“Мир је ин, насиље аут“, „Миросављево јеванђеље“, „Имамо право да живимо здраво“, „Карикатуре мали Пјер“, „Мини рестарт“, „Доста су свету једне Шумарице“...
Признања су освајали и на традиционалној смотри коју организује војвођански Центар за васпитање, као и на конкурсима калиграфских радова. За свој педагошки рад, као и ликовно стваралаштво награђивана је и наставница Милка Лојаничић, која је у периоду од 2011. до 2017. три пута била на листи најуспешнијих ликовних пегагога у земљи.
* * *
Овај текст је део пројекта „Они су наша будућност – подржимо их“
Коментари