Студенткиња пете године Медицинског факултета у Београду Алексија Стефанија Херера, једна од најуспешнијих академаца у нововарошком крају, успешно је бранила част српске лекарске струке на најзначајнијем Светском такмичењу у клиничкој медицини, недавно одржаном у руском граду Новосибирску. Четворочлани тим из Србије, у чијем саставу је била и наша суграђанка, освојио је треће место, одмах иза колега из Берлина и Москве, и то у конкуренцији преко 50 универзитета из 48 градова света.
Тродневни “окршај” знања у целости се одвијао на енглеском језику, а такмичење се заснивало на решавању неуобичајених медицинских случајева из праксе код којих је тешко успоставити дијагнозу и терапију (налик онима који су у фокусу популарног доктора Хауса у истоименој америчкој серији).
-Додатна компилкација је била та што је свака екипа морала да кроз дебате са другим тимовима научно аргументује своје решење проблема, а коначне оцене давао је жири састављен од групе руских, америчких и немачких експерата из различитих области – појашњава Алексија.
Иако се ради о међународном такмичењу, одлазак српске екипе, у којој су поред Алексије били и Београђани Матија Ђукић и Владимир Глуховић, и Сандра Ђокић из Бијељине, није прошао, међутим, баш тако глатко као њихово такмичарско достигнуће. Факултет није добио директан позив, али су наши студенти саставили најквалитетнију екипу и послали пријаву. У “онлајн” квалификацијама успешно су решили додељене клиничке случајеве и тако себи обезбедили место међу 10 екипа које су прошле у велико финале. И ту мукама није био крај. Послали су преко 40 мејлова на различите адресе тражећи финансијску подршку за одлазак на овај својеврсни медицински турнир, једини ове врсте у свету. Након бројних безуспешних покушаја помоћ је коначно стигла од стране београдског Медицинског факултета, приватног стоматолошког факултета из Панчева, као и бијељинске локалне заједнице.
Ови млади људи, због каквих српска медицина не би требало да се брине за будућност, потврда су оне латинске пословице да је пут до звезда поплочан трњем. Али, они на бројне професионалне, али и досадашње животне препреке, гледају као на неки нови изазов који ваља савладати што успешније . За њих је, ипак, суштинска, брига и посвећеност пацијенту.
-Лекар би требало пре свега да воли људе и да има способност да са њима успешно комуницира. За лошу релацију нису , међутим, одговорни само лекари већ и пацијенти који би требало више да поштују знање, труд и залагање доктора – истиче Алексија Стефанија, која је, како тврди, занимање одабрала више интуитивно, али негујући и породичну традицију – њена мајка Весна Херера је искусни специјалиста анестезиологије, а медицинарским водама успешно “плови” и старија сестра Дорис.
Престижна награда освојена у Русији је само круна досадашњег Алексијиног ангажовања и марљивог рада на пољу медицине. Током студија, које приводи крају са просечном оценом 9,81, била је један од запаженијих демонстратора на катедрама анатомије и биохемије. Учесница је и бројних националних истраживачких конгреса биомедицинских наука, на којима је представљала радове из физиологије и психијатрије.
-Нисам баш сигурна којој области медицине ћу се бавити у перспективи. Сфера интересовања су ми психијатрија и проучавање људске душе. Посебан изазов је и дечја хирургија, а ако се будем определила за неку од грана интерне медицине, била би то хематологија. На свој начин је занимљива и педијатрија - каже Нововарошанка која је добитница и више општинских награда и признања за изузетне резултате постигнуте током студирања. Њен таленат, марљивост, упорност и изузетну оштроумност, овдашњи просветари препознали су још у основној школи, коју је завршила као ђак генерације. Своју породицу и родни град успешно је представљала и током средњошколског периода у српској престоници, где је паралелно похађала Пету београдску гимназију и престижну Музичку школу “Станковић”. Лекица, како је зову другари из завичаја, одлично свира клавир и говори више страних језика.
Коментари