Mало je лековитих трава које уживају толико поверење као трава ива. Често јој се приписују готово чудотворне моћи, па је списак болести које лечи прилично дугачак. Трава ива (Teucrium montanum) у народу је још позната и као горско смиље, а за њена лековита својства знало се још у античко доба. Још од тада међу народима Балкана се верује да ова биљка подстиче ментални и физички опоравак после дуге болести, као и опоравак након тешке телесне или душевне исцрпљености.
“Трава ива и од мртва прави жива”, дубоко се верује у нашем народу, а у селима на падинама Златибора и Муртенице још су жива сећања на “туберколозне године” након Другог светског рата када је чај од ове травке сачувао читава села од помора.
-У послератним годинама у овом делу западне Србије тешко се живело. Због дуготрајне суше која је тада погодила ове крајеве, и онако посна земља престала је скоро да рађа, ишчилили су и пашњаци па је народ, као и стока му, више био гладан него сит. Букнуле су и разне болести, а туберколоза је косила и старо и младо. Стари су ми причали да су мештане од ове опаке болести сачували козије млеко и чај од иве. А у лековиту моћ и једног и другог имао сам и сам прилику да се уверим небројано пута- каже Милан Јанковић из Драглице.
Ова лековита биљка цвета од јуна до септембра, када се и бере и оставља за зиму. Ива расте на сувим планинским пашњацима и каменитом земљишту изложеном сунцу, на надморским висинама изнад 800 метара. Препознаје се по малим и полеглим бусеновима. Листови су јој без петељке, с доње стране беле боје и длакави, а с горње тамнозелени, док су јој цветићи који се формирају на врховима гранчица, привлачне бледожућкасте или беле боје.
Расте на сувим планинским пашњацима - трава ива
-Ива је изузетно горког и опорог укуса, а како се обично пије незаслађена, њен чај многи с муком гутају. Али сваки попијени гутљај злата је вредан, па због њених лековитих својстава ни једна кућа у овом крају не чека зиму без осушене иве. Као и остале горке биљке, ива се често употребљава и за прављење горких траварица које отварају апетит и јачају организам- каже мештанин Неђо Грујичић.
У време цветања иве, кршевите планинске падине пуне су берача. Многи међутим не воде рачуна, па је са појединих локалитета готово нестала. Због тога присталице народне медицине често апелују да се ива чува приликом брања и бере само као лек.
-Треба бити веома пажљив јер се приликом брања биљка лако чупа из корена и тако уништава. Када се бере, требало би макар трећину цветића оставити, јер они помажу да се биљка боље веже за ретку земљу на кршу и тако спречи њено спирање у кишном периоду. Како би се боље сачувала надземни део треба је сећи оштрим маказама – саветују горштаци.
Трава ива садржи обиље горких материја. У званичној медицини препоручује се за јачање имунитета, а одличана је и за јачање организма, као и за лечење органа за варење. У већим количинама има танин, ментол, петролејски етер, хлороформ и етилни ацетат. Спремљена у виду купке, трава ива повољно делује на кожу, поготово ако су на њој ране и друге врсте промена, док у виду балзама ублажава реуматизам.
-Позитивно делује на јетру и жучне путеве, посебно у комбинацији са својим рођаком подубицом и гујином травом. У комбинацији са хајдучицом, трава ива је добар лек за заустављање пролива , а вековима се користила и за лечење инфекција дисајних органа. У комбинацији са оманом и очајницом, ива је добар помоћни лек за све оне који пате од упале плућа, док је мешавина траве иве и пелина добар лек за све особе које пате од гатритиса изазваног мањком желудачне киселине. Њено антимикробно дејство потврдила је пре неколико година група младих научника из Србије – бележи наш познати новинар и народни травар Момчило Антонијевић.
Са овим се међутим, списак лековитих својстава траве иве не завршава. Сама или у комбинацији са другим травама, добра је као лек против стреса, код болести уста и грла, разних инфекција, гљивица и афти. Чај од иве лечи грчеве и чисти крв, благотворно делује код свих врста грозница, али и дијабетеса . Уништава бактерије у желудцу и цревима, лечи анемију, избацује вишак течности из организма, док тинктура помаже код хемороида, болести јетре и жучи.
-Народно искуство каже да је трава ива универзални лек, али и да са њеном употребом не треба претеривати. Чај од иве пије се незаслађен, као и код свих биљки горког укуса, и увек пре јела. Довољно је дневно попити две до три шоље. Толико је јак да га труднице и доиље не би смеле да узимају на своју руку – кажу у муртеничким селима.
* * *
Овај текст је део пројекта " Здравствена слика - огледало друштвене заједнице"
Коментари