Маја и Николас, ликовни уметници из Француске, пропутовали су пола света пре него што су се скрасили у Виловима код Нове Вароши. У засеоку Матијевићи, претпрошле зиме купили су сеоско домаћинство са више од седам хектара земље. Планирају да ту гаје лековито биље и да се баве сеоским туризмом, да изграде „парк скулптура“ и летњу позорницу. Стопили су се с људима и околином као да су ту рођени, а у селу за њих имају само речи хвале.
У домаћинству које се угнездило у подножју Босања, време као да је давно стало. Кућа, стаја, колиба и амбар грађени од камена и брвана, задржаће аутентичан спољни изглед, али ће делом добити нову намену.
-Кућа је прављена пре око 120 година и вероватно је најстарија у селу, па ће ускоро добити мокри чвор. Помоћни објекти биће преуређени у гостинске собе, а стаја у апартмане за туристе, дозидаћемо и атеље. Тренутно смо у фази припремних радова и док они не буду готови мораће да причекају други пројекти, а на имању планирамо много тога- кажу супружници Маја Шнајдер (47) и Николас Бoувет (51).
До пре 15 година Маја и Николас су живели у Авињону, у јужној Француској где су и рођени, а онда су се доселили у Војводину, у Милетићево, у кућу Мајиног прадеде. Мајина мајка је Српкиња и њени су пореклом из Лике, док јој је отац Француз.
-Због ћерке која је матурант вршачке гимназије, мало смо у Милетићеву, мало у Виловима, али када јесенас крене на факултет пређи ћемо за стално овде. Син нам завршава медицину у Румунији и он, као и сестра му, воле да дођу у Вилове. Лепо им је овде и слажу се да смо куповином имања направили добар потез- каже Маја.
На оглас да се у Матијевићима продаје имање „налетели“ су на интернету. Пре погодбе долазили су пар наврата у извидницу, али су у исто време за својим „парчетом раја“ трагали и по другим планинама западне Србије.
-Вилови и Матијевићи су управо оно о чему смо маштали док смо живели у равници, а били смо на Тари, Златару, Каменој Гори,Златибору . Мислим да нас је судбина овде довела.Природа је прекрасна, а и добри су људи, обожавам традиционална пића и јела- прича Николас.
Маја је дипломирани сликар, а повременио глуми и режира у алтернативним позориштима, док је Николас дипломирани вајар, који се бави и позоришном сценографијом. И успешни су у свом послу. Николас ради скулптуре углавном од гвожђа, али и у комбинацији са каменом и дрветом. Комбинујући природне материјале недавно је урадио скулптуру на којој су волови упрегнути у јарам, на поклон породици Добривоја Матијевића, који су им прве комшије. Добривоје и браћа му Радојко и Васо познати су сточари и рабаџије. У штали имају четири пара волова, 15 крава музара и двадесетак оваца.
-Маја и Николас праве су комшије, честити су и поштени, а таква су им и деца. Сам бог их овде послао. Кад год нам шта треба дођу и помогну, а и ми њима. Воле планину, воду, дрво, а код нас овде природа на лепотама није шкртарила- каже комшија Добривоје.
У нововарошким селима која се полако гасе, запуштена имања све више купују они који за овај крај нису родбински везани. Долазе из далека да на њима живе, далеко од града, смога и буке. Само их је у Ојковици неколико. Супружници Дуња (34) и Владимир (34) Ристановић недавно су овде добили и бебу што малобројним мештанима улива наду у опстанак села. Дуња је пореклом из Лике, а Владимир из Ужица, а упознали су се и заволели током студија у Београду. После њих у засеок Томоћи су доселили и њихови пријатељи Предраг (66) и Снежана (56) Ђурић, Крајишници који су живели у Америци, а затим још неколико породица.
-Прихватили смо их као своје. Дружимо се и испомажемо, као једна смо кућа. Милина је видети дим из оџака доле у Томићима и опет чути жамор у до јуче пустом засеоку. За поштовање је њихова одлука да за живот одаберу село из кога су побегли многи његови мештани. И у селу може лепо да се живи, ко хоће паметно да ради- каже мештанин Маријан Роговић (70) из Ојковице.
(Извор: www.dobrojutro.co.rs/ Željko Dulanović)
Коментари