Због ниског нивоа увачких језера неизвестан мрест шарана

Мада су суша и турбине за двадесетак метара обориле коту и језера у кањону Увца код Нове Вароши изгледају сабласно, нема опасности за биљни и животињски свет. Надлежни кажу да није угрожен ни мрест рибе, осим можда шарана који икру обично полаже у плићацима са бујном вегетацијом.

Због мреста на водама у целој Србији од 15. априла на снази је ловостај на већи број рибљих врста. У нововарошком крају мрест по традицији касни због неповољних климатских услова. У „Резервату Увац“ кажу да на Увачком, Златарском и Радоињском језеру мрест беле рибе обично почиње у првој половини маја када отопли и траје десетак дана током којих је риба најрањивија. Смуђ је већ одрадио своје и након 30. априла може да се ловити, док је на клена, скобаља, плотицу, мрену, шарана и сома ловостај до 31. маја, а на снази је и стална забрана лова на младицу.

-Шиповик, Пуљци и други плићи заливи и увале у којима се шаран по трацији мрести, одавно су пресушили, па уколико се наредних дана значајно не поправи хидролошка ситуација његов мрест је под знаком питања. Међутим, колико ове године мрест и не успе, шаран неће бити угрожен. Како се ради о веома 'плодној' риби, битно је да успе бар један мрест у три године, а код нас су претходна два била успешна. Шаран се овде одомаћио и последњих година пецани су примерци тешки и преко 20 килограма- каже Новак Пејовић, управник Рибарског подручија у Резервату „Увац“.

У „Лимским ХЕ“ кажу да редовно прате стање акумулација и да се извештаји достављају инспекцијама и министарству. Овде подсећају да су три језера у кањону Увца формирана због производње струје и да њихов ниво осим од дотока доста зависи и од тренутних потреба Србије за електричном енергијом.

- Тренутни ниво акумулација не утиче негативно на биљни и животињски свет, као ни на ерозију земљишта. Стручне службе 'Лимских ХЕ' редовно обилазе и снимају стање акумулација, испитује се квалитет воде, а све у складу са водном дозволом. Извештаји се редовно достављају водној инспекцији, министарству и Јавном водопривредном предузећу 'Србијаводе'- каже Предраг Шапоњић, директор „Лимских ХЕ“ које су део „Дринско-Лимских хидроелектрана“.

Тренутна кота Златарског језера, највећег од три језера у кањону Увца, налази се на око 20, а Увачког на 25 метара изнад минималне радне коте прописане водном дозволом. Ниво последњих дана лагано расте, али се значајнији пораст очекује тек са пролећним кишама и топљењем снега кога још увек има на планинама у сливном подручју Увца и њених притока.

- Мерења су показала да је овог пролећа најнеповољнија хидролошка ситуација у последњих десет година. Кроз слив реке Увац до акумулације сада стиже три пута мање воде него прошле године у истом периоду, па је и производња струје у првом кварталу за тридесет одсто мања– каже Шапоњић.