Бег Хуко Кучевић из Бијелог Поља је, према књизи Вукомана Шалипуровића „Прилози за историју грађевинарства у средњем Полимљу у 19. веку“ (Београд, 1979).подигао између 1878. и 1885. године камену кулу у селу Љепојевићи, под Јавором, недалеко од српско-турске границе. Немирна граница, постављена да дели исти народ, није давала довољно сигурности бегу да станује код чивчија, па су је мајстори Лука Иванковић и Тадија Крстић зидали „да вјекује“: имала је приземље и спрат са оџаклијом и зидове дебљине један метар, са 11 пушкарница, тешким мандалом и вратима окренутим западу...
После ослобођења од Турака 1912. године, кула је припала чивчији Милу Новковићу (1868-1944), који је на каменој табли изнад врата написао „бела вила Новковића Мила“. У два наврата је преграђивана, округли прозори зазидани, а правоугаони повећани, па је стамбени објекат потомака.
Камен и пушкарница - кула Кучевића, у Калипољу, под Јавором
Кула на брежуљку у Калипољу сведок је смене царевина у другој деценији 20. века, а о „вакту и земану“, о ожиљцима тешке прошлости, верским сударима, менталитету и игри судбине писао је Григорије Божовић, репортер „Политике“ у руковетима путописа „По Старом Влаху“, објављеним 1935. године и сабраним у књизи „Граничарска коб“ (Пријепоље, 2010)
– Кад се царства мијењала, Миле Новковић из Љепојевића, стари борац и национални посленик а најзаклетији турски противник, свега је два добра заграбио. На Калипољу испод Јавора од камена кулу бега Абаза Кучевића и гвоздени кревет турског забита са калипољског мереза. Друго ништа...
По Милу Новковићу кула је знак беговања једне и рајетовања друге стране; официрски кревет из мерћеза знак владавине једног над другим неким. И ко та два добра држи ту на Калипољу испод Јавора, где је за ослобођење много крви проливено, тога је на Старом Влаху, и божја вера, и биљахи, и царство и господство – приповеда Божовић и наставља:
– Заузео Миле Новковић кулу Кучевића, наместио забитов кревет у главној соби. Дошао му ага Кучевић на конак, те да види шта мисли његов чипчија и да ли ће му што дати од четвртине. Око поноћи Миле с кревета наређује да се бегу простре неко пртено шиљте на под испод кревета:
– Није бег научио на кревет, прострите му доље...
Миле Новковић
Година 1915. дошао Турчин Кладничанин, заменио Мила Новковића у власти, изгнао га из куле Кучевића и није му дао да понесе забитов кревет...Али, прве вечери га је позвао на разговор и конак, па се разбашкарио на кревету и одзго нешто снисходљиво више да се поћакне, наредио:
– Није Миле научио на кревет – за Турчина је то: – прострите му доље једну постећију.
Дошла и осамнеста. Појавио се опет Миле Новковић, који је дотле три године проборавио с пушком у гори иако прилично стар, избацио из куле и општине и Кладничанина, задржао забитов кревет, па и данас радо прима на конак и Кладничанина и Кучевића ако му дође, једнако заповедајући жени или синовима:
– Простри за Турчина мусафира доље....!
Не би данас тај старац дао ту кулу или тај кревет ни за живу главу, јер гата Миле Новковић... гата за своје царство на Старом Влаху... не бије се више с Кладничанима, али уз кулу и кревет чува царевину....
Ови записи и књига „Граничарска коб“ могу се пронаћи у Дигиталној библиотеци Пријепоља....
Коментари