Потомцима свештеника и народног трибуна Чедомира Чакаревића из Штиткова код Нове Вароши, држава је вратила 8,66 хектара њива на падинама Чемрнице, али је то тек половина имања које му је одузела послератна, партизанска власт.
Осморо потомака свештеника Чедомира Чакаревића (1870-1954) разасутих широм света коначно је дочекало да се исправи неправда нанета њиховом деди. Захтев је у њихово име поднела протина унука Душица Петровић (87), пензионисани професор српског језика из Београда, а правоснажну пресуду да им се врати земља у пољу Рујишта коју је користила пропала Земљорадничка задруга донела је Подручна јединици Агенција за реституцију у Крагујевцу.
Скоро четврт века Душица Петровић је обијала прагове архива, судова, општинске и државне администрације у покушају да истера правду.
-Пресуда је морална сатисфакција. Срећна сам што је после 70 година земља опет наша, али колико сам само имала непријатности тражећи да се исправи неправда. Није ми до имања, јер сам стара и далеко од завичаја, али због свега што је учињено нашој породици морала сам да истрајем. Спремамо тужбу и да нам се врати или плати 8,5 хектара шуме, коју је пре пар година Земљорадничка задруга „Увац“ из Божетића незаконито продала приватницима - каже Душица Петровић.
Трагајући за документацијом по прашњавим архивама, наследници проте Чедомира Чакаревића сазнали су и да је „реферат“ о одузимању 17 хектара донео Месни одбор Штиткова, 8. фебруара 1946. године, уз образложење да „власник није земљорадник“. Месец дана касније одлуку је потврдио Аграрни окружни суд у Новом Пазару, остављајући проти и породици само три хектара земље.
-Тадашња власт у једној оптужници помиње да је свештеник Чедомир „народни непријатељ“! А да је било чиме упрљао руке и образ како би на Госпојину 1949, у присуству заменика министра вера у Влади Србије и бројног свештенства у Штиткову добио напрсни крст, донет из манастира Милешева. Како је као наводно „народни непријатељ“ добио пензију од 9.500 динара и право да сваке године иде на лечење у бању - подсећа унука Душица.
Како бележе хронике, прота Чедомир Чакаревић је са 17 година био први учитељ у илегално отвореној школи у Штиткову, а олтару је служио пуне 54 године. Радио је и као повереник Краљевине Србије у Старом Влаху од 1887. до 1912. године и био веза са крајевима под Отоманском царевином, а учесник је и раоничке буне и Првог балканског рата.
-Као патриота и народни трибун, који је организовао отпор против зулума ага и бегова, прота Чакаревић је два пута био на списку Турака за убиство. Жандарми Аустроугарске су га 1915. интернирали у логор Ашах, где је дочекао ослобођење, а нашао се и на нишану усташа за ликвидацију 1941. године- каже хроничар подјаворских села Бошко Копуновић из Ужица.
Орала их партија
У књизи „Старовлашка умовања“ новинара Драгољуба Гагричића, записана је и анегдодата о одузимњу имовине проти:
Чланови месног народноослободилачког одбора саопште свештенику Чеду Чакаревићу, из Штиткова:
-Друже попе, од данас не можеш да ореш њиве у Рујиштима!
-А ко ће, браћо и комшије, да их оре?
-Ораће фронт и партија!
Коментари