Песме Гордане Боранијашевић повезује јединствен, непоновљив израз, по коме се ауторка непогрешиво препознаје у мноштву песника. Она особито влада богатим песничким језиком у коме се речи таласају, надимају, сплашњавају, кидају и спајају као ни у једној познатој поетици.Та лексика, творба и разградња речи, поигравање различитим сленговима, није само представа моћи да се влада различитим стиловима – то је манифестација једног непоновљивог идентитета. Гордану Боранијашевић, као уосталом ниједног правог песника, није могуће копирати – написао је, између осталог, Братислав Р. Милановић у поговору нове збирке поезије “По-свете” Гордане Боранијашевић, песникиње и професорке књижевности из Нове Вароши.
Девета по реду књига већ одавно афирмисане и награђиване ауторке светлост дана угледала је у издању Српске књижевне задруге из Београда. Око 90 прелепих песничких “бисера”, нанизани су на 140 страна, а стихови су овог пута, као и у бројним ранијим збиркама, посвећени Горданином бајковитом детињству у родним Дражевићима и њој блиским рођацима, пријатељима, саборцима по перу… Пише и о Косову, незаобилазној теми, за нашу песникињу живој рани која вечито крвари.
Поетеса је нову збирку, као ниску ђердана, накитила и са посланицама посвећеним песницима. Публици је овог пута представила своје оригинално и ником и ничем слично своје виђење стихова братије по перу – Бранка Миљковића, Србољуба Митића, Милоша Црњанског, Љубице Милетић, Милисава Савића, Стевана Раичковића, Даринке Јеврић, Цветајеве… Свима које је Гоца сретала у најразличитијим приликама и који су на њену танану песничку душу оставили белег.
Књига “По-свете” садржи читаву галерију портрета које Гордана дочарава као крокије колорисане емоцијама, сматра Милановић. Он додаје и да се та дубока емоционалност из њених песама не може искључити – ни кад пева о својим унутрашњим стањима подстакнутим лектиром или осећањима, ни кад је њена песма портрет неког блиског, нити када је, пак, слика несвакидашњег пејзажа.
-Гордана је изабрала густо засејано језичко поље на коме се или гине или опстаје, али се без белега о бивствовању на њему не остаје – истиче Братислав Милановић . Он још наглашава да Боранијашевићева своје поимање света заснива првенствено на фолклорним мотивима и представама из детињства и њених Дражевића, као и да су карактери поетесиних лирских јунака више него уверљиви. Уз завичај, сан је други имагинарни простор у којем се простире свет њене поезије.
Нова збирка у издању Српске књижевне задруге
Према оцени књижевне критике, Горданино поверење у реч је неограничено.
-Ауторка верује у значења речи, њихове звукове, боју, енергију…Разлажући реч на слогове, или на њену основу и додатке. Она као у руднику копа за тајним смисловима које је осетила или препознала. Гордана је школовани филолог, али то што она ради с речима није могуће научити. Са тим се једноставно рађа – са тим унутрашњим инструментом за мерење трептаја различитих смислова што се крију у дубинама слогова. Зато она може да буде тако суверена, а да не зазвучи ниједног тренутка ни насилно, ни банално – каже још у својој рецензији Братислав Милановић.
Гордани се, иначе, коначно испунила жеља да једно од својих поетских “чеда” публикује у издању Српске књижевне задруге, као једне од најугледнијих издавачких кућа у земљи и шире. Са друге стране, у СКЗ су имали добру процену да ће и ова нова књига нововарошке поетесе бити још један чврст бедем у одбрани поезије. Јер Гордана Боранијашевић читав свој живот брани уметност, слободу, естетику и истински праве вредности.
-Поезију видим као есенцију душе, сан о Савршеном, сан о Апсолуту, сан о Лепоти. Пишем да живим, дишем да мрем, све је у мојим песмама – каже Гордана, која је добитница бројних престижних књижевних награда и признања. У њеном песничком “крчагу” налази се још више од хиљаду необјављених песама, које чекају нека боља издавачка и у сваком другом смислу срећнија времена да се нађу пред “судом” читалаца.
Из збирке
ИЗ ТУГЕ ЈЕДНОГ ШТЕДРОГ ДАНА
(стрикану Радивоју)
Кад ноћ легне на родне ми Дражевиће
Заспаће само уморни стрикан
Утолити неће Павлови псови
Ни очеви млоги мачкови
Бенђијаће бабе под орахом
Посипаће анђелци јабуке румене златним прахом…
Заспати неће ни тета лија
(прошуњаће се Лукиним снима)
Зренуће на месечини још Дејанова тамјаника…
Заспаће смртовити стршљен
(у мом сну спрштен)
-Крцина реч давна којом је овај стих крштен.
Коментари