Осмољетка у Радоињи се током шест и по деценија постојања континуирано развијала. Ослушкујући потребе ђака, наставника и локалне средине, у овој школи су се, поред иновација у образовном процесу, увек неговали и традиција и богато културно-историјско наслеђе. Дух неких старих времена, у ОШ”Гојко Друловић” и данас провејава у матичној установи, као и у издвојеним одељењима у Негбини и Кокином Броду. Радоињска школа је тако једина сеоска образовна установа која има своју занимљиву музејску поставку, са експонатима који највећим делом датирају из 60-тих и 70-година.
Разноразни старински предмети који сведоче о прохујалим временима, сабрани су пре више од деценије у спомен-учионици у матичној установи, као и фоајеу школе, који, иначе, највише подсећа на неки уметнички атеље, обогаћен радовима бивших и садашњих ученика и њихових наставника.
Једини школски музеј у општини
У мини- музејском кабинету, у којем професори историје и данас држе наставу, налазе се дрвене табле и рачунаљке, старински глобус, телефон,телевизор,писаће машине, графоскоп, справа за пуштање слајдова и приказивање фотографија, слике о личностима односно догађајима одреда “Душан Лековић”, заставице, памфлети, предмети од грнчарије и дрвета, стари дневници, књиге дежурстава, драгоцени документи и много тога још.
Посебан раритет су скамије – старински назив за дрвене школске клупе. Оне су сачуване и пренешене из осмољетке у Сеништима, која је закатанчена још почетком 90-тих година.
-На сву срећу нам је у наслеђе остало десетак оваквих клупа, које су, иначе, опеване у Змајевим песмама. Један део скамија налази се школском музеју у матичној школи, док смо преостале искористили за учионицу на отвореном у Негбини. Тако су заборављене школске клупе данас у време короне поново постале важне и актуелне, а ускоро ћемо их дотерати и преуредити , како би заблистале у новом руху, и у комбинацији са модерном таблом, спајале елементе традиције и савременог школства – кажу за “Варошке новине” Ивана Ђајић, директорка ОШ”Гојко Друловић” и Данка Ивановић, професорка српског језика у Негбини.
Ивана Ђајић и Данка Ивановић, окосница креативног тима
Оне додају да се кроз занимљиву музејску поставку ученици ближе упознају са историјом школе, више сазнају о духу тог времена, када је ова установа на пољу образовања и техничке опремљености била пример добре праксе у читавом крају, а и шире.
-Током прве две деценије свог постојања, ОШ”Гојко Друловић” је била школа огледног карактера, чувена у тадашњој Југославији. Личила је на мали градски кварт, са најсавременијим училима, богатом библиотеком, радионицом и кухињом, фискултурном салом, спортским полигоном…У оквиру школског комплекса, на великим парцелама сејале су се бројне пољопривредне културе. На све стране се чуо жамор ђака, који је тих седамдесетих било преко 700. Све ово су разлози да се прошлост не заборави, а традиционалне вредности негују и преносе на потомке – кажу саговорнице нашег листа.
ПРОЈЕКТИ: Колектив ОШ”Гојко Друловић” се може похвалити и занимљивим пројектима, који се у последњих неколико година реализују у склопу обавезних школских активности. Креативни тим (у саставу Ивана Ђајић, Мирјана Варагић, Данка Ивановић, Јелица Поповић, Александар Савић, Жељко Живковић и Данко Стеванетић) је лане са својим ђацима био ангажован на пројекту ”Ономастика презимена у нашој школи”. Корона је помрсила последњу фазу програма, али су наставници и ђаци, ипак, успели да истраже порекло, историјат и занимљивости везане за шест најзаступљених презимена на овом подручју (Бјелићи, Грбићи, Гордићи, Главоњићи, Јелићи,Виторовићи).
-План је да током школске 2020/21. Реализујемо пројекат постављања путоказа ка Радоињском језеру, на потесу од школе до обале обале овдашњег језерског бисера, у дућини од око пола километра. Ђаке ћемо мотивисати на још једну еколошку и корисну акцију, којом ћемо помоћи и све бројнијим туристима да лакше дођу до све популарнијег одредишта – најављују у радоињској школи.
Коментари