У Завичајном музеју у Новој Вароши, одељењу ужичког Музеја, од недавно низ документа, фотографија и записа, уз неке раније експонате, подсећа на животни пут Борисављевића, једне од најпознатијих фамилија велепоседника и трговаца у Старом Влаху.
У Музеју отвореном 2012. године, где је у шест поставки презентирано благо од неолита до првих деценија 20. века, настављају да богате збирке и отржу од заборава људе и догађаје, уз отклањање неправди и низ промена и груписања експоната у историјским целинама. Истина, уз финансијске тешкоће и још увек скроман број дарова који сведоче о траговима прошлости.
Борисавњевићи су старином из околине Зетске Жупе, крајем 15 века су, после терора Албанаца, свили гнездо у Буковику, а први конак у Вароши подигли су средином 18. века. У селима под Јавором имали су око 2.500 хектара земље, а на Златару и околини преко две хиљаде.
–Као велепоседници и трговци, током 19. и у првој половини 20. века, Борисављевићи су значајно допринели привредном, просветном и културном развоју Рашке области. Помагали, учествовали у устанцима српског народа и ослободилачким ратовима, залагали се за опстанак српског домаћина, за добру пословну сарадњу, за укупан друштвени развој, због чега су уживали велики углед међу суграђанима, пословним сарадницима и представницима власти. У породичној лози најистакнутију су били Тимотије, Мићо, Васо, Јово, Алекса и Милан. Српској влади позајмили су 10 000 дуката за припрему Српско-турског рата 1875/78. године, због чега је Васо лежао две године турске тамнице. Они и њихови потомци су бирани у црквено-школске одборе, за председнике општина, народне посланике, представнике среза – истиче кустос Индира Генџић.
Више појединости о Борисављевићима (чији су потомци напустили Нову Варош средином Другог светског рата) посетиоци могу да сазнају са паноа у Музеју, а занимљиво је, на пример, да је у току акција, да се у Народној библиотеци Србије конзервира књига пословања Борисављевића из 1909. године, коју су радници пронашли приликом сеобе из пилане у Дражевићима у „Слогу“, а први директор Душан Никачевић чувао и пре неку годину даровао Музеју.
КУБУРЕ И САБЉА: У витринама Завичајног музеја од оснивања су две кубуре које је Вожд Карађорђе поклонио Тимотију Борисављевићу, приликом боравка у Новој Вароши 1809. године, као и сабља Петра Борисављевића, пуковника.
Сви је заборавили - капела Борисављевића на Зебиновцу, подигнута 1938.
Коментари